Dok se automobil kreće, gume neprekidno dodiruju podlogu, deformišu se i troše. Kočnice takođe ostavljaju trag svog rada, iako ga vozač uglavnom ne vidi. Sitne čestice nastale tokom vožnje predstavljaju deo priče o saobraćaju koji se lako izgubi u razgovoru o motorima, baterijama i potrošnji. Zbog toga je zanimljiv pokušaj da vozilo dobije sistem koji zahvata vazduh neposredno oko točkova i sakuplja deo materijala tamo gde nastaje. Takav automobil postaje i pokretna demonstracija problema koji se teško primećuje golim okom.
Emisije povezane sa habanjem guma i kočnica važne su i kod električnih vozila. Američka agencija EPA uključuje ih u svoje modele procene saobraćajnih emisija, što pokazuje da promena pogona ne uklanja sve izvore čestica. Pri poređenju vozila treba uzeti u obzir više osobina: masu, način vožnje, vrste guma i korišćenje kočnica. Električni pogon omogućava i regenerativno usporavanje, koje može da smanji potrebu za radom klasičnih kočnica. Zbog toga se ukupna slika ne može pouzdano svesti na jednu osobinu automobila.
Studentski tim TU/ecomotive sa Tehničkog univerziteta u Ajndhovenu predstavio je koncept VENTRA, usmeren upravo na čestice oko točkova. Sistem im daje električni naboj kako bi se privukle na površinu za sakupljanje. Automobil koristi i lakše konstrukcione elemente, dok sistem za vozača podstiče mirnije upravljanje. Prema predstavljenim simulacijama, pri brzinama od 50 do 80 kilometara na sat oko 24 odsto čestica moglo bi da bude usmereno ka kolektoru, a pri nižim brzinama do 42 odsto. Ti procenti još ne predstavljaju dokaz učinka tokom dugotrajne svakodnevne upotrebe.
Za sistem postavljen blizu točkova stvarni put donosi veoma različite uslove. Voda, blato, oštećena podloga i promenljiv tok vazduha mogu da utiču na način sakupljanja. Potrebno je znati koliko često se kolektor čisti, šta se događa kada se napuni i koliku dodatnu energiju troši. Zanimljivo bi bilo i poređenje pri jednakim rutama, gumama i opterećenju, kako bi se odvojio efekat samog sistema od drugih razlika. Tek takva ispitivanja mogla bi da pokažu koliko je koncept prilagodljiv vozilima koja svakodnevno prelaze velike razdaljine.
Vrednost studentskog projekta može se videti i u tome što usmerava pažnju na ceo proces vožnje. Efikasniji pogon, lakša konstrukcija, ravnomernije ubrzavanje i sakupljanje čestica predstavljaju različite delove istog zadatka. Svaki od njih trebalo bi proceniti prema stvarnom doprinosu i trošku. Čak i ako VENTRA ostane demonstracioni automobil, ona može da posluži kao osnova za dalje oglede i razgovor sa proizvođačima. Najzanimljivija zamisao je da buduća vozila, pored smanjenja nastanka zagađenja, pokušaju i da zahvate deo onoga što tokom kretanja neizbežno nastaje.
S.B.
