Na surduličkoj „Bombonjeri“ ispisana je još jedna neverovatna stranica ovosezonskog domaćeg šampionata, u kojoj su Radnik i Partizan podelili plen u epskom remiju 4:4 nakon meča punog preokreta, crvenih kartona i neverovatnih emocija.
Ima nečeg nesvakidašnjeg u utakmicama koje izmaknu bilo kakvoj taktičkoj kontroli i pretvore se u čistu borbu nerva i volje. Okršaj u Surdulici ponudio je gledaocima sve ono zbog čega je fudbal najlepša sporedna stvar na svetu. Izabranici Zorana Rendulića u prvom poluvremenu izgledali su besprekorno, maštovito i odvažno. Usled vodećeg gola Kojzeka za Partizan, Surduličani su momentalno preuzeli kontrolu nad dešavanjima na terenu, izjednačili preko Kvaršija, a zatim iskoristili nedopustivu nesmotrenost Vukotića koji je zbog prigovora ekspresno pocrveneo. Sa igračem više i lepršavom igrom u napadu, Lazić i drugovi su do pauze stekli ogromnih 3:1 i činilo se da je sudbina Beograđana zapečaćena.
Međutim, drugo poluvreme pokazalo je unutrašnji prkos i borbeni nagon tima Saše Ilića. Partizan je sa desetoricom igrača izašao na teren rešen da „izgine“ za grb na dresu. Demba Sek je preuzeo ulogu lidera na terenu i pokrenuo talas napada koji je u potpunosti poremetio linije domaćeg tima. Odbrana Radnika, koja je u prvom delu delovala nepokolebljivo, odjednom je podlegla strahu i pritisku. Iako je Bogdanović uspeo još jednom da donese radost Surdulici za 4:3, novajlija Lima je u finišu postavio konačan rezultat ove istorijske utakmice. Krajnji bilans donosi neopisivu gorčinu za obe strane – Radnik narika nad propuštenom šansom da ostvari jednu od najslavnijih pobeda u klupskoj istoriji, dok Partizan i dalje traži izlaz iz duboke prvenstvene agonije.
M.M.
