Aktuelni nizak vodostaj Dunava ponovo je otvorio pitanje dugoročne energetske sigurnosti u regionu, a pomoćnik direktora za tehnološki razvoj Instituta za nuklearne nauke „Vinča“ Predrag Skobalj ocenio je da Srbija mora da razvija raznovrsniji energetski miks, uključujući i izgradnju nuklearne elektrane.
Prema njegovim rečima, smanjen protok Dunava direktno utiče na rad hidroelektrana, ali i na funkcionisanje nuklearnih postrojenja u regionu koja za hlađenje koriste rečnu vodu.
Nizak vodostaj utiče na ceo region
Skobalj je podsetio da Srbija približno 30 odsto električne energije proizvodi u hidroelektranama na sistemu „Đerdap“, dok je situacija na Drini za sada povoljnija i omogućava nesmetan rad tamošnjih hidroenergetskih kapaciteta.
Istovremeno, niske vode predstavljaju izazov i za nuklearne elektrane. Kao primer naveo je mađarsku nuklearnu elektranu Pakš, koja je zbog otežanog hlađenja morala da smanji proizvodnju električne energije.
Prema njegovim rečima, Mađarska oko 35 do 40 odsto električne energije dobija iz nuklearnih elektrana, ali je zahvaljujući drugim proizvodnim kapacitetima uspela da nadomesti deo proizvodnje.
„Ovakve situacije pokazuju koliko je važno da države imaju više različitih izvora energije i da se ne oslanjaju isključivo na jedan proizvodni sektor“, ocenio je Skobalj.
Nuklearna energija kao deo dugoročne strategije
Govoreći o radu nuklearnih elektrana u uslovima niskog vodostaja, Skobalj je istakao da postoje tehnološka rešenja koja omogućavaju bezbedan rad i kada su rečni protoci smanjeni.
Objasnio je da se pitanje hlađenja može rešiti korišćenjem rashladnih tornjeva, uključujući i takozvane suve rashladne sisteme, koji se već primenjuju u pojedinim termoenergetskim postrojenjima u pustinjskim područjima i regionima sa ograničenim vodnim resursima.
Istakao je i da nema razloga za zabrinutost kada je reč o bezbednosti nuklearne elektrane Pakš, naglašavajući da postoje jasno definisane procedure za smanjenje snage ili privremeno gašenje reaktora ukoliko vremenski uslovi to zahtevaju.
Dekarbonizacija zahteva nove izvore energije
Skobalj smatra da Srbija, kao potpisnica Pariskog sporazuma i zemlja koja teži članstvu u Evropskoj uniji, mora da nastavi proces dekarbonizacije energetskog sektora.
Podsetio je da se između 66 i 70 odsto domaće proizvodnje električne energije i dalje zasniva na lignitu iz Kolubarskog i Kostolačkog basena, uz procene da postojeće rezerve mogu da obezbede proizvodnju u narednih 20 do 30 godina.
„Moramo već sada da planiramo šta dolazi posle toga. Nuklearna energija predstavlja jedini stabilan bazni izvor koji može da obezbedi pouzdano snabdevanje u budućnosti, uz istovremeno smanjenje emisija ugljen-dioksida“, ocenio je Skobalj.
On je dodao da postojeće termoelektrane i dalje imaju ključnu ulogu u stabilnosti elektroenergetskog sistema, ali da dugoročni razvoj mora biti zasnovan na uravnoteženom energetskom miksu koji će obuhvatiti nuklearnu energiju, obnovljive izvore i postojeće konvencionalne kapacitete.
Energetska efikasnost ostaje važan izazov
Govoreći o rastu potrošnje električne energije tokom letnjih meseci zbog intenzivnog korišćenja klima-uređaja, Skobalj je ocenio da značajan prostor za uštede postoji u oblasti energetske efikasnosti.
Prema njegovim rečima, unapređenje termoizolacije objekata, zamena stolarije i energetska sanacija zgrada mogu značajno smanjiti potrošnju električne energije.
On je upozorio da Srbija i dalje troši između dva i tri puta više energije po jedinici potrošnje nego prosečno zemlje Evropske unije, zbog čega povećanje energetske efikasnosti predstavlja jedan od ključnih prioriteta buduće energetske politike.
Skobalj zaključuje da klimatske promene, učestali toplotni talasi i sve izraženiji hidrološki ekstremi potvrđuju da je energetska sigurnost postala jedno od najvažnijih razvojnih pitanja. Prema njegovoj oceni, Srbija će u narednim decenijama morati istovremeno da modernizuje postojeće proizvodne kapacitete, razvija nove niskougljenične izvore energije i povećava energetsku efikasnost kako bi obezbedila stabilno i pouzdano snabdevanje električnom energijom.
