Vlada Srbije usvojila je Strategiju poljoprivrede i ruralnog razvoja za period 2026–2034. godine, kojom je predviđena reforma sistema podsticaja, veće usmeravanje javne podrške ka investicijama i modernizaciji proizvodnje, kao i promene u organizovanju proizvođača i uređenju tržišta poljoprivrednih proizvoda. Prvi akcioni plan odnosiće se na period od 2026. do 2028. godine.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da usvajanje strategije predstavlja početak njenog sprovođenja kroz konkretne programe i mere.
„Menjaćemo sistem podsticaja, Registar poljoprivrednih gazdinstava, jačati investicije i preradu, organizovanje proizvođača i uređivati tržište. Za svaku meru moraćemo da znamo ko je sprovodi, u kom roku, koliko košta i kakav rezultat očekujemo“, rekao je Glamočić.
Jedna od ključnih promena odnosiće se na sistem državnih podsticaja. Veći deo javne podrške trebalo bi da bude usmeren na investicije, modernizaciju proizvodnje, inovacije i dugoročnu održivost poljoprivrednih gazdinstava.
Predviđena je i reforma Registra poljoprivrednih gazdinstava, kao i povećanje učešća i raznovrsnosti mera namenjenih razvoju ruralnih područja.
Fokus na investicije i preradu
Strategijom je predviđeno jačanje investicija i domaće prerade, sa ciljem da se poveća dodata vrednost domaće poljoprivredne proizvodnje.
Ministarstvo navodi da je jedan od prioriteta da proizvođači imaju bolju poziciju u lancu vrednosti, odnosno da Srbija više izvozi proizvode sa većom dodatom vrednošću, umesto da se dominantno oslanja na prodaju sirovina.
Planirano je i bolje organizovanje proizvođača kroz uspostavljanje proizvođačkih organizacija i formiranje krovnih nacionalnih udruženja po granama poljoprivrede.
Uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda
Strategija predviđa i mere za uređenje tržišta poljoprivrednih proizvoda.
Planirana je modernizacija pijaca, imenovanje ombudsmana za hranu, kao i primena tržišnih standarda za sveže voće i povrće, jaja i živinsko meso.
Cilj je da se položaj proizvođača u lancu snabdevanja ojača, uz transparentnije tržišne odnose i bolje povezivanje proizvodnje i prerade.
Navodnjavanje i klimatski rizici
Poseban program biće izrađen za navodnjavanje i odvodnjavanje, što dobija dodatni značaj zbog sve češćih suša i nestabilnih vremenskih uslova.
Predviđena je primena principa klimatski pametne poljoprivrede, kao i podsticanje integrisanih ratarsko-stočarskih sistema.
Strategija tako poljoprivrednu politiku povezuje i sa prilagođavanjem klimatskim promenama, posebno u delu upravljanja vodnim resursima i otpornosti proizvodnje na ekstremne vremenske uslove.
Veća uloga nauke i mladih
Predviđeno je povezivanje poljoprivrede sa naučnim institucijama i savetodavnim službama kroz integraciju poljoprivrednih savetodavnih usluga u sistem poljoprivrednog znanja i inovacija – AKIS.
Planirani su i programi celoživotnog učenja.
Posebna pažnja biće posvećena mladima, kroz stipendije za decu poljoprivrednih proizvođača koja studiraju agronomiju, veterinu i druge srodne oblasti.
Strategija dobija konkretne akcione planove
Opšti ciljevi strategije su obnova prehrambenog suvereniteta Srbije, prehrambena sigurnost stanovništva, povećanje konkurentnosti poljoprivredno-prehrambenog sektora i održivi razvoj sela.
Njeno sprovođenje biće razrađeno kroz Nacionalni program za poljoprivredu, Nacionalni program ruralnog razvoja i trogodišnje akcione planove.
Prvi akcioni plan obuhvatiće period 2026–2028. godine i trebalo bi da definiše konkretne aktivnosti, nosioce, rokove, potrebna finansijska sredstva i pokazatelje učinka.
„Sada sledi teži deo posla. Svaki cilj mora da dobije meru, rok, novac i merljiv rezultat. Po tome ćemo meriti uspeh ove strategije“, poručio je Glamočić.
M. T.
Foto-Tanjug-Shutterstock.com-Fotokostic-ilustracija
