U Vojvodini su ove nedelje registrovana prva tri slučaja groznice Zapadnog Nila u ovoj sezoni, izjavila je specijalista epidemiologije Instituta za javno zdravlje Vojvodine Snežana Medić.
Prema njenim rečima, infekcija u najvećem broju slučajeva prolazi bez simptoma. Oko 80 odsto zaraženih nakon uboda inficiranog komarca nema nikakve tegobe.
Kod približno petine zaraženih mogu se pojaviti simptomi poput povišene temperature, groznice, glavobolje, osipa i bolova u mišićima. Ti simptomi uglavnom prolaze bez potrebe za ozbiljnijim lečenjem.
Ipak, kod manjeg broja obolelih bolest može imati teži tok.
Kod pojedinih pacijenata moguće ozbiljne komplikacije
Medić je upozorila da se kod određenog broja obolelih mogu razviti ozbiljniji simptomi, uključujući jaku glavobolju, povraćanje, pospanost, promene mentalnog stanja, paralizu i epileptične napade.
Takvi simptomi zahtevaju bolničko lečenje i lekarski nadzor.
Ona je objasnila da su prirodni rezervoari virusa Zapadnog Nila ptice, dok su komarci prenosioci, odnosno vektori bolesti. Važno je naglasiti da zaražena osoba ne prenosi virus na druge ljude uobičajenim kontaktom. prenosi RTV.
Virus se u Srbiji prati više od decenije
Slučajevi groznice Zapadnog Nila u Srbiji registruju se od 2012. godine, sa izuzetkom 2020. godine, kada slučajevi nisu zabeleženi, što se dovodi u vezu sa specifičnim okolnostima tokom pandemije.
Medić je ocenila da bi, zbog globalnog porasta temperatura, bolesti koje prenose komarci mogle postati redovnija pojava.
„Sa globalnim otopljavanjem smatramo da će ove bolesti biti svake godine kod nas“, rekla je ona.
Prema njenim rečima, moguće je da se u budućnosti sezona pojavljivanja obolelih produži, odnosno da se prvi slučajevi registruju ranije tokom leta, ali i da se zadrže tokom jeseni.
Kako smanjiti rizik od zaraze
Najvažnija mera zaštite je sprečavanje uboda komaraca, posebno kod starijih osoba i ljudi sa hroničnim bolestima, kod kojih infekcija može imati teži tok.
Epidemiolozi preporučuju izbegavanje boravka na otvorenom u područjima sa velikim brojem komaraca, naročito u blizini stajaćih voda, močvarnih predela i šuma.
Poseban oprez savetuje se tokom sumraka i zore, kada je aktivnost pojedinih vrsta komaraca povećana.
Za zaštitu se preporučuje korišćenje repelenata na otkrivenim delovima tela, kao i postavljanje zaštitnih mreža odnosno komarnika na prozore.
Važno je i ukloniti mesta na kojima se zadržava voda u neposrednoj okolini kuća i stambenih objekata. Nepokrivene kante, saksije, posude, burad i drugi sudovi u kojima se zadržava voda mogu predstavljati pogodna mesta za razmnožavanje komaraca.
Pojava prva tri slučaja u Vojvodini predstavlja početak ovogodišnje sezone groznice Zapadnog Nila, a epidemiolozi zbog visokih temperatura i produžavanja perioda pogodnog za aktivnost komaraca očekuju da će prevencija uboda biti sve značajnija.
