Vrednost tržišta nekretnina u Srbiji u drugom kvartalu 2026. godine povećana je 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, dok je broj zaključenih kupoprodajnih ugovora smanjen za 5,4 odsto, pokazuju podaci Republičkog geodetskog zavoda.
Tržište nekretnina u Srbiji u drugom kvartalu 2026. godine poraslo je za 8,1 odsto u odnosu na isti period prošle godine, iako je broj zaključenih kupoprodajnih ugovora smanjen za 5,4 odsto, saopštio je Republički geodetski zavod (RGZ).
Ukupna vrednost prometa na tržištu nepokretnosti dostigla je oko 2,2 milijarde evra, a zaključeno je ukupno 30.495 kupoprodajnih ugovora. Od ukupne vrednosti prometa, 369,7 miliona evra odnosilo se na delimično regulisano tržište.
Najveći deo novca i dalje je potrošen na stanove. Njihova ukupna prometovana vrednost iznosila je 1,3 milijarde evra, što predstavlja 62 odsto ukupne vrednosti tržišta. Za kuće je izdvojeno 175 miliona evra, građevinsko zemljište 156 miliona, poslovne prostore 119 miliona, a poljoprivredno zemljište 77 miliona evra.
Najskuplji stan prodat u drugom kvartalu nalazio se na Savskom vencu i plaćen je 1,6 miliona evra. Na istoj opštini zabeležena je i najviša cena kvadrata – oko 9.300 evra.
Najskuplja kuća prodata je na Voždovcu za 1,4 miliona evra, dok je najskuplje garažno mesto plaćeno 54.000 evra na Starom gradu.
Broj kupoprodajnih ugovora smanjen je u svim većim gradovima. U Novom Sadu pad je iznosio jedan odsto, u Beogradu 1,7 odsto, Nišu 4,3 odsto, a u Kragujevcu sedam procenata.
Kada je reč o načinu finansiranja, 15 odsto svih prometovanih nepokretnosti kupljeno je uz pomoć kredita, što je isti procenat kao u drugom kvartalu prošle godine. Kod stanova je kreditno finansiranje bilo zastupljeno u 34 odsto kupoprodajnih ugovora.
Podaci RGZ-a pokazuju da je tržište u drugom kvartalu vrednosno poraslo uprkos manjem broju transakcija. To ukazuje na nastavak visokih cena nekretnina i značajnu vrednost pojedinačnih kupoprodaja, posebno na najatraktivnijim lokacijama u Beogradu.
Istovremeno, podaci o smanjenom broju ugovora u najvećim gradovima pokazuju da kupci postaju oprezniji, dok stanovi i dalje ostaju dominantan segment domaćeg tržišta nekretnina.
M. T.
