Uspeh norveških klubova u evropskim kvalifikacijama predstavlja trijumf strategije i održivog modela – sa četiri predstavnika u ligaškoj fazi UEFA takmičenja, Norveška je potvrdila status najprijatnijeg fudbalskog čuda Evrope.
Decenijama je skandinavski reprezentativni i klupski fudbal bio na margini velikih zbivanja, aluzija na prohladne stadione i borbenost bez taktičkog šarma. Međutim, proces koji je započeo preusmeravanjem državnih resursa u infrastrukturu, terene sa veštačkom travom i rad sa mladima, ove sedmice dobio je svoju najblistaviju krunu. Plasman Bode Glimta i Vikinga u Ligu šampiona, odnosno Lilestrema u Ligu Evrope i Brana u Ligu konferencije, uspeh je kakav se retko pamti u istoriji evropskih kvalifikacija.
Priča o norveškom podvigu postaje još impresivnija kada se analizira filozofija građenja timova. Umesto kupovine skupocenih stranaca sumnjivog kvaliteta, norveški klubovi su oslonjeni na sopstvene akademije i igrače iz regiona. Predstave Brana protiv PAOK-a ili Vikinga protiv Dinama iz Zagreba iznete su sa predominantno domaćim igračima u prvih 11. Uz neverovatan finansijski saldo koji beleži više od 50 miliona evra čistog profita od letnjih transfera, norveški model pokazuje kako se uz racionalna ulaganja stiže do samog evropskog vrha. Sa Halandom, Edegorom i novim klupskim silama, fudbal u Norveškoj doživljava dane ponosa i slave.
M.M.
