Madridski okršaj sa Hetafeom ostavio je Partizan u teškom nokautu, pretvorivši evropsku noć iz koje se nazirala velika pobeda u bolno otrežnjenje i susret sa sopstvenim odrazom u ogledalu.
Ono što se u četvrtak uveče dogodilo na stadionu „Koliseum“ nosi pečat prave sportske drame. Partizan je na momente delovao drčno, hrabro i drsko, stvarao kolosalne prilike i držao renovirani tim Hetafea na konopcima, ali je na kraju poklekao pod teretom sopstvenih zabluda. Rečenica Hosea Bordalasa „Esto es fútbol, papá“ dobila je svoju punu potvrdu u praksi – prevejani španski stručnjak kaznio je svaku pedalj neopreznosti Ilićevog tima, dokazavši da evropski nivo ne oprašta improvziacije, naivnost i taktičku neodgovornost u završnicama susreta.
Scena u kojoj generalni direktor Danko Lazović besno napušta ložu nakon drugog gola Hetafea slika je i prilika duboke krize odgovornosti koja potresa klub. Godine lošeg rada i narušene discipline u svlačionici, gde se pojedinim prvotimcima gleda kroz prste pri kašnjenju na obaveze, stigle su na naplatu u trenutku kada se lomio plasman u Ligu konferencije. Za razliku od Hetafea čija pojačanja momentalno prave razliku, Partizan je ostao zarobljen u sopstvenoj nemoći i sebičnosti pojedinih igrača. Saša Ilić je dijagnostikovao problem, ali je vremena sve manje. Pred revanš u Beogradu ostaje samo tanka nit nade, protiv tradicije i statistike koja Hetafe svrstava u apsolutne favorite za prolaz dalje.
M.M.
