Crveni meteoalarm danas je na snazi u većem delu Srbije zbog ekstremno visokih temperatura, dok je prema podacima Republičkog hidrometeorološkog zavoda (RHMZ) u 11 časova najtoplije bilo u Beogradu, Novom Sadu i na Paliću, gde je izmereno 36 stepeni Celzijusa.
Temperatura od 35 stepeni zabeležena je u Somboru, Zrenjaninu, Kikindi, Banatskom Karlovcu i Valjevu, dok je najniža izmerena na Kopaoniku – 21 stepen. U Sjenici je u isto vreme bilo 26 stepeni.
Crveni meteoalarm proglašen je za područja Beograda, Srema, Bačke, Banata, Pomoravlja, Šumadije, zapadne, jugozapadne, istočne i jugoistočne Srbije, dok je na području Kosova i Metohije na snazi narandžasti stepen upozorenja.
RHMZ upozorava da će se dugotrajan toplotni talas nastaviti i narednih dana, uz maksimalne dnevne temperature od 35 do 38 stepeni, a lokalno i do 40 stepeni. Prema aktuelnim prognozama, najizraženije vrućine očekuju se od 5. do 8. avgusta.
Od 8. do 13. avgusta očekuje se kratkotrajno slabljenje toplotnog talasa, uz dnevne maksimume između 30 i 35 stepeni i lokalnu pojavu pljuskova sa grmljavinom, nakon čega se ponovo prognozira porast temperature.
U Vojvodini i Beogradu očekuju se i tropske noći, kada se temperatura neće spuštati ispod 20 stepeni, što dodatno povećava opterećenje organizma.
Za danas se u Srbiji prognozira sunčano i veoma toplo vreme uz slab, promenljiv vetar. Jutarnja temperatura kretaće se od 11 do 23 stepena, dok će najviša dnevna biti između 35 i 40 stepeni. U Novom Sadu maksimalna temperatura dostići će oko 38 stepeni.
Biometeorološke prilike biće izrazito nepovoljne, posebno za hronične bolesnike, starije osobe, decu, trudnice i sve koji rade ili duže borave na otvorenom. Lekari preporučuju izbegavanje boravka na suncu između 10 i 17 časova, redovno unošenje tečnosti, boravak u rashlađenim prostorijama i zaštitu od intenzivnog UV zračenja.
Meteorolozi upozoravaju da dugotrajan toplotni talas povećava i rizik od požara na otvorenom zbog isušene vegetacije, opterećuje elektroenergetski i vodovodni sistem zbog povećane potrošnje, ali može izazvati i probleme u saobraćaju usled deformacije asfalta, pregrevanja vozila i smanjene koncentracije vozača. Visoke temperature mogu uticati i na železničku infrastrukturu, kao i na poljoprivredu i stočarstvo, povećavajući rizik od šteta na usevima i smanjenja produktivnosti.
