Srbija bi u narednoj deceniji trebalo da napravi značajan iskorak u zaštiti životne sredine kroz ulaganja u upravljanje otpadom, kanalizacionu infrastrukturu, kvalitet vazduha i zelenu infrastrukturu, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.
Srbija bi u narednoj deceniji trebalo da dobije čistiji vazduh i vodu, manje divljih deponija i više zelenih površina, a jedan od ključnih instrumenata za ostvarivanje tih ciljeva biće Zelena agenda do 2033. godine, izjavila je ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov.
Ona je navela da Zelena agenda, zajedno sa Akcionim planom, predstavlja okvir za sprovođenje projekata u oblasti zaštite životne sredine i povezivanje ekoloških ciljeva sa ekonomskim razvojem i infrastrukturnim ulaganjima.
Prema njenim rečima, cilj je da zaštita životne sredine ne bude izdvojena od drugih razvojnih politika, već da bude deo šireg sistema koji istovremeno treba da doprinese očuvanju prirodnih resursa, ekonomskom razvoju i kvalitetu života građana.
Ulaganja u kvalitet vazduha
Kvalitet vazduha ostaje jedan od prioriteta, a prema podacima koje je iznela Pavkov, do sada je premašen cilj zamene kotlova u javnim ustanovama.
Pored toga, zamenjeno je oko 6.000 kotlova u domaćinstvima, dok je širom Srbije zasađeno više od 500.000 sadnica.
Ministarka je navela i da su tokom ove godine pristigli zahtevi za kupovinu više od 1.000 električnih vozila, što, kako je ocenila, pokazuje da se menjaju i navike građana i interesovanje za čistije vidove transporta.
Smanjenje zagađenja vazduha, međutim, zahteva delovanje u više oblasti, od energetike i saobraćaja do grejanja domaćinstava i povećanja energetske efikasnosti.
Za sedam regionalnih centara 300 miliona evra
Jedan od najvećih infrastrukturnih izazova jeste uspostavljanje funkcionalnog sistema razdvajanja i reciklaže otpada.
Pavkov je navela da je za izgradnju sedam regionalnih centara za upravljanje otpadom do sada obezbeđeno 300 miliona evra.
Ti centri trebalo bi da obuhvate upravljanje otpadom iz 47 lokalnih samouprava, na čijem području živi više od 1,5 miliona građana.
Razvoj regionalnog sistema trebalo bi da doprinese smanjenju količine otpada koji završava na neuređenim odlagalištima, kao i stvaranju uslova za veći stepen razdvajanja i reciklaže.
Izgradnja zelene infrastrukture predstavlja, prema rečima ministarke, preduslov za uspostavljanje funkcionalnog sistema upravljanja otpadom u gradovima i opštinama.
Značajan deo ulaganja odnosi se i na vodnu infrastrukturu
Prema podacima koje je iznela Pavkov, od ukupno planiranih 418 kilometara kanalizacione mreže, završena je izgradnja 192 kilometra kompletne mreže u pojedinim naseljima.
Istovremeno se gradi još 226,35 kilometara kanalizacione mreže, od čega je do sada izvedeno oko 124 kilometra.
Paralelno sa širenjem kanalizacione mreže radi se i na izgradnji postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda, čiji je cilj smanjenje zagađenja reka i drugih vodnih resursa.
Upravo će ulaganja u vodnu infrastrukturu biti jedan od važnih pokazatelja napretka u oblasti zaštite životne sredine, imajući u vidu da kvalitet vode direktno zavisi od načina prikupljanja i tretmana otpadnih voda.
Zelena tranzicija otvara prostor za nova zanimanja
Zelena tranzicija, osim ekološke, ima i ekonomsku i tržišnu dimenziju.
Pavkov je ukazala da se pojavljuje sve veća potreba za stručnjacima iz oblasti koje su do pre desetak godina bile znatno manje zastupljene, poput energetske efikasnosti, solarne energije i cirkularne ekonomije.
Takva zanimanja, prema njenim rečima, neće biti tražena samo u Srbiji, već i na evropskom tržištu rada.
To znači da ulaganja u zelenu tranziciju mogu istovremeno da utiču na infrastrukturu i kvalitet životne sredine, ali i na razvoj novih poslovnih modela, tehnologija i radnih mesta.
Rezultati će se meriti projektima na terenu
Pavkov je ocenila da će se uspešnost strategije zaštite životne sredine na kraju meriti konkretnim rezultatima, a ne samo usvojenim dokumentima i propisima.
Građani, kako je navela, neće neposredno videti nove strateške dokumente, ali bi trebalo da vide njihove rezultate kroz kvalitetniji vazduh i vodu, uređeno upravljanje otpadom i više zelenih površina.
Zelena agenda zato podrazumeva angažovanje više institucija i nivoa vlasti, kao i lokalnih samouprava i drugih aktera.
Za ekonomiju Srbije zelena tranzicija istovremeno predstavlja trošak prilagođavanja, ali i prostor za nova ulaganja, razvoj infrastrukture, modernizaciju javnih sistema i stvaranje novih poslovnih i radnih mogućnosti. Ključni pokazatelj biće, međutim, realizacija planiranih projekata i njihov merljiv uticaj na životnu sredinu i kvalitet života građana do 2033. godine.
M. T.
