Završetak kvalifikacija za evropska takmičenja ogolio je trenutnu realnost fudbala na ex-YU prostorima, gde su očekivanja najvećih klubova još jednom ostala u neskladu sa ostvarenim rezultatima na terenu.
Avgustovske kvalifikacije, kao period u kom regionalni klubovi kroje svoju finansijsku i takmičarsku konstrukciju za čitavu sezonu, ponovo su poslale šarenoliku sliku. Dok pet predstavnika u grupnim fazama predstavlja kontinuitet prisustva na međunarodnoj sceni, izostanak bilo kog kluba u Ligi šampiona ostavlja dubok trag razočaranja. To se prvenstveno odnosi na Crvenu zvezdu i zagrebački Dinamo, čiji su projekti bili konstruisani sa jasnim ciljem plasmana u najelitnije takmičenje, ali su sticajem taktičkih i igračkih propusta takmičenje završili u nižim rangovima.
Statistički podatak da je Crvena zvezda tokom celog leta eliminisala samo severnoirski Larn slikovito svedoči o dometima crveno-belih u ovom ciklusu. Propuštene prilike protiv Hapoel Ber Ševe i pad u dvomeču sa Viktorijom Plzenj spustili su beogradski tim u Ligu konferencije, gde će igrati i zagrebački rival nakon eliminacije od Vikinga. Na drugoj strani, tuga Partizana zbog ispadanja od Hetafea ublažena je dostojnim otporom predstavniku „liga petice“, ali izostanak evropskih mečeva u Humskoj ostavlja dugoročne posledice. Jedini stvarni pobednik ovog kvalifikacionog ciklusa među velikanima jeste Hajduk iz Splita, koji je eliminacijom Rakova prekinuo 16 godina dug post i u društvu Celja i Borca obezbedio međunarodni takmičarski ritam do kraja godine.
M.M.
