Rumunija je završila jednu od najneobičnijih intervencija na Dunavu poslednjih godina – četiri barže kontrolisano su potopljene u rukavcu Bala kako bi se deo toka najveće evropske reke preusmerio prema nuklearnoj elektrani Černavoda.
Operacija je bila izuzetno zahtevna zbog jakih rečnih struja i trajala je oko sedam sati. Cilj je da se poveća nivo vode na trasi koja vodi prema nuklearnoj elektrani i obezbedi dovoljan protok za njeno hlađenje.
Prvi efekti intervencije očekuju se nakon određenog vremena, a stručnjaci procenjuju da bi nivo vode u blizini Černavode trebalo da dostigne najmanje -228 centimetara, što bi omogućilo stabilniji rad preostalog reaktora.
Jedan reaktor već van pogona
Problem je nastao zbog istorijski niskog vodostaja Dunava usled dugotrajne suše i ekstremno visokih temperatura.
Jedan od dva reaktora nuklearne elektrane Černavoda već je zaustavljen zbog nedostatka vode za hlađenje, dok drugi reaktor i dalje radi. Rumunske vlasti pokušavaju da učine sve kako bi sprečile njegovo isključivanje.
Černavoda je od izuzetnog značaja za rumunski elektroenergetski sistem. Kada oba reaktora rade, nuklearna elektrana obezbeđuje približno petinu električne energije u zemlji, zbog čega bi duži prekid rada oba bloka dodatno opteretio elektroenergetski sistem.
Situacija je posebno ozbiljna jer nivo Dunava nastavlja da pada. Prema ranijim procenama rumunskih zvaničnika, nivo kod Černavode u aktuelnim uslovima opada približno dva do tri centimetra dnevno, dok je elektrana mogla da nastavi rad još samo nekoliko dana ukoliko se uslovi ne promene.
Barže treba da promene tok vode
Četiri barže, napunjene materijalom, koriste se kao svojevrsna podvodna prepreka. Njihovim potapanjem trebalo bi da se deo vode usmeri prema glavnom toku koji vodi ka sistemu za hlađenje Černavode.
Operacija je prethodno odlagana zbog problema sa pripremom i utovarom barži, snažnih struja i administrativnih procedura. Rumunske vlasti su u međuvremenu preduzele i druge mere kako bi obezbedile dovoljan nivo vode.
Pre potapanja barži uklanjana je i prirodna prepreka u koritu Dunava, uz pomoć kontrolisanih eksplozija, kako bi se promenio tok vode i povećao dotok prema elektrani.
Dunav postao evropski energetski problem
Slučaj Černavode više nije samo rumunski problem. Ekstremno nizak vodostaj Dunava već je ozbiljno pogodio i Mađarsku, gde je nuklearna elektrana Pakš morala da smanji proizvodnju zbog nedostatka vode za hlađenje.
U jednom trenutku i Pakš je bio sveden na minimalan nivo proizvodnje, a Mađarska se suočila sa mogućnošću potpunog zaustavljanja elektrane. Istovremeno, nizak vodostaj ograničava i proizvodnju hidroelektrana i otežava rečni transport.
To pokazuje koliko su različiti delovi evropske infrastrukture međusobno povezani: isti ekstremni vremenski uslovi istovremeno pogađaju energetiku, plovidbu, industriju i trgovinu.
Černavoda u trci sa vremenom
Rumunske vlasti sada čekaju da vide da li će potapanje barži zaista podići nivo vode dovoljno da se obezbedi stabilan rad drugog reaktora.
Prema ranijim procenama, bez intervencije bi preostali reaktor mogao biti ugrožen za svega nekoliko dana ukoliko bi se pad vodostaja nastavio. Zbog toga je operacija na rukavcu Bala izvedena kao hitna mera za dobijanje dodatnog vremena.
Istovremeno, Rumunija se suočava i sa padom proizvodnje iz hidroelektrana, dok su mogućnosti za uvoz električne energije iz regiona ograničene. Zbog toga bi eventualni potpuni prekid rada Černavode imao šire posledice po snabdevanje električnom energijom.
Situacija na Dunavu tako je od pitanja plovidbe i vodosnabdevanja postala pitanje energetske bezbednosti čitave jugoistočne Evrope.
A prizor četiri potopljene barže najbolje pokazuje koliko je situacija postala ozbiljna: Rumunija sada pokušava da promeni tok Dunava kako bi obezbedila dovoljno vode za hlađenje nuklearne elektrane.
M. T.
Foto: preuzeta fotografija/Romania-insider.com/Radu Dumitrescu
