Rumunska državna kompanija Nuklearelektrika saopštila je da bi u četvrtak mogla da obustavi rad drugog, poslednjeg aktivnog reaktora nuklearne elektrane Černavoda, ukoliko se nastavi pad vodostaja Dunava i uslovi za hlađenje elektrane dodatno pogoršaju.
Odluka o kontrolisanom gašenju zavisiće od vremenske prognoze, daljeg kretanja vodostaja Dunava i uslova rada nuklearne elektrane.
Prvi od dva reaktora u Černavodi isključen je krajem jula upravo zbog nedostatka vode potrebne za hlađenje sistema. Dva reaktora zajedno proizvode oko petine električne energije u Rumuniji, zbog čega bi eventualno gašenje i drugog bloka predstavljalo ozbiljan izazov za elektroenergetski sistem zemlje.
Vanredne mere zbog niskog Dunava
Rumunske vlasti pokušavaju da održe rad drugog reaktora različitim vanrednim merama. Na Dunavu se uklanjaju prepreke, produbljuje rečno korito i postavljaju barže napunjene kamenjem kako bi se deo toka preusmerio prema elektrani i obezbedila dovoljna količina vode za hlađenje.
Istovremeno, vodostaj Dunava nastavlja da obara rekorde. Na ulasku u Rumuniju protok je danas pao na svega 1.370 kubnih metara vode u sekundi, što predstavlja novi istorijski minimum.
Situacija je dodatno otežana dugotrajnim visokim temperaturama i sušom, koje smanjuju raspoložive količine vode i povećavaju potrošnju električne energije.
Rumunija je zbog problema u snabdevanju već proglasila vanredno stanje u energetici za ceo avgust. Kompanije i domaćinstva pozvani su da dobrovoljno smanje potrošnju tokom večernjih sati, kada je potražnja za električnom energijom najveća.
Vlada je pripremila i plan postepenog isključivanja industrijskih potrošača, uz prethodno obaveštavanje.
Nizak vodostaj ugrožava i druge sisteme
Problemi u Rumuniji deo su šire evropske krize izazvane ekstremnom sušom i visokim temperaturama. Nizak vodostaj velikih reka već otežava rečni saobraćaj, smanjuje raspoloživost vode za industriju i poljoprivredu i utiče na proizvodnju električne energije u više evropskih zemalja.
Poseban problem predstavlja činjenica da nuklearne elektrane koje koriste rečne sisteme za hlađenje zavise od dovoljnog protoka vode. Ukoliko se nepovoljni hidrološki uslovi nastave, pritisak na evropske energetske sisteme mogao bi dodatno da poraste.
M. T.
Foto: Wikipedia/Zlatko Krastev
