Rumunija je pokrenula složenu operaciju na Dunavu s ciljem da obezbedi dovoljne količine vode za hlađenje nuklearne elektrane Černavoda, nakon što je dugotrajna suša dovela do rekordno niskog vodostaja reke. Istovremeno, nizak nivo Dunava otežava plovidbu i dodatno opterećuje energetski sistem u regionu.
Rumunske vlasti danas izvode opsežne radove na Dunavu u zoni rukavca Bala kako bi povećale dotok vode ka Starom Dunavu i kanalu koji snabdeva nuklearnu elektranu Černavoda. Operacija podrazumeva kontrolisano miniranje stenovite formacije poznate kao Paržoaja, čime bi trebalo da se izmeni tok reke i poboljša protok vode prema sistemu za hlađenje elektrane.
U akciji učestvuju pripadnici vojske, predstavnici rečne uprave, agencije „Rumunske vode“ i drugih nadležnih institucija. Pre glavne operacije izvedena je probna eksplozija kako bi stručnjaci procenili tehničke uslove i definisali naredne korake.
Plan predviđa i postavljanje četiri barže sa oko 500 tona kamenja, koje će pomoći u usmeravanju većih količina vode prema delu Dunava iz kojeg se napaja sistem nuklearne elektrane. Istovremeno se nastavljaju radovi na bagerovanju rečnog korita radi poboljšanja cirkulacije vode.
Ekstremno nizak vodostaj Dunava izazvao je ozbiljne probleme i u rečnom saobraćaju. Na ulasku reke u Rumuniju protok trenutno iznosi oko 1.600 kubnih metara u sekundi, što je gotovo tri puta manje od višegodišnjeg proseka od približno 4.700 kubnih metara u sekundi.
Zbog plitkog plovnog puta uvedena su ograničenja za teretne brodove, koji plove sa smanjenim teretom, dok se poslednjih dana više barži nasukalo na peščane sprudove, što dodatno otežava transport robe.
Rumunska vlada izdvojila je oko sedam miliona leja, odnosno približno 1,3 miliona evra, za sprovođenje hitnih radova na Dunavu. Ipak, stručnjaci upozoravaju da će uspeh ove intervencije u velikoj meri zavisiti od daljeg kretanja vodostaja u narednim sedmicama.
Paralelno sa radovima na reci, Ministarstvo energetike razgovara sa velikim industrijskim potrošačima o dobrovoljnom smanjenju potrošnje električne energije tokom perioda najvećeg opterećenja sistema, pre svega u večernjim časovima. Cilj je da se izbegnu restriktivne mere, iako nadležni ne isključuju mogućnost privremenog ograničavanja isporuke električne energije velikim potrošačima ukoliko se situacija dodatno pogorša.
Posledice rekordno niskog vodostaja Dunava osećaju se i u drugim podunavskim zemljama. Osim problema u plovidbi, smanjen je i potencijal za proizvodnju električne energije u hidroelektranama, uključujući i hidroenergetski sistem Đerdap, gde je zbog manjeg dotoka vode proizvodnja električne energije znatno niža od uobičajene.
M. T.
Foto: Wikipedia/Zlatko Krastev
