ZAGREB – Hrvatska književnica, novinarka i kolumnistkinja Vedrana Rudan preminula je danas u 77. godini, nakon duge i teške borbe sa bolešću. Vest o njenoj smrti objavljena je jutros, a na njenoj zvaničnoj Fejsbuk stranici osvanula je kratka, simbolična poruka: „Vedrana je otišla na područje bez signala.“ Vest su potom potvrdili i izvori bliski književnici.
Rudan je bila jedna od najprepoznatljivijih književnih i javnih ličnosti sa prostora bivše Jugoslavije. Njene knjige čitale su se širom regiona, a njene kolumne i televizijska gostovanja često su izazivali snažne reakcije.
Bila je poznata po britkom jeziku, direktnosti i spremnosti da bez uvijanja govori o temama koje su mnogi izbegavali. Nije se ustručavala da kritikuje društvo, politiku, odnose među ljudima, položaj žena, starenje, bolest, ali i sopstveno iskustvo.
Među njenim najpoznatijim knjigama su „Uho, grlo, nož“, „Strah od pletenja“, „Zašto psujem“, „Dabogda te majka rodila“, „Doživotna robija“ i druga dela koja su često dospevala na liste najčitanijih knjiga u Srbiji i Hrvatskoj.
Njena književnost bila je prepoznatljiva po otvorenosti, crnom humoru, ironiji i beskompromisnom odnosu prema društvenim pojavama. Upravo zbog takvog stila Rudan je imala veliki broj čitalaca, ali i onih koji su oštro osporavali njene stavove.
Rođena je 29. oktobra 1949. godine u Opatiji. Završila je Pedagošku akademiju u Rijeci, gde je studirala hrvatski i nemački jezik, a tokom profesionalne karijere radila je kao učiteljica, turistički vodič, novinarka i književnica. Pisala je za više hrvatskih medija, a njen rad obuhvatao je novinarstvo, kolumne i književnost.
Posebno mesto u njenom radu zauzimale su kolumne i tekstovi u kojima je bez zadrške govorila o svakodnevnom životu i društvu. Tokom godina izgradila je prepoznatljiv autorski stil, zbog kojeg je njeno ime postalo poznato i čitaocima koji nisu pratili savremenu književnost.
Javnost je upoznala i njenu borbu sa bolešću
Rudan je 2024. godine javno saopštila da boluje od retkog oblika raka žučnih kanala. O svojoj bolesti govorila je otvoreno, bez pokušaja da je ulepša, i često je pisala o lečenju, odnosu prema bolesti, zdravstvenom sistemu i strahu od smrti.
I u najtežem periodu života zadržala je prepoznatljiv stil – direktan, ironičan i bez patetike. O smrti je govorila kao o temi od koje ne treba bežati, a svoje poslednje javne nastupe obeležila je istom otvorenošću po kojoj je bila poznata decenijama.
U emisiji „Nedeljom u 2“, govoreći o svojoj bolesti i životu, rekla je da ima mnogo ljudi koji je vole i koje ona voli, a svoju poruku o smrti završila je rečima da je – besmrtna.
„Neka moju smrt shvate kao odlazak na područje bez signala“, govorila je Rudan.
Ta rečenica danas je dobila posebno snažno značenje, jer je upravo njome, u skladu sa svojim karakterističnim crnim humorom i pogledom na život, opisan njen odlazak.
Vedrana Rudan iza sebe je ostavila knjige koje su čitali milioni ljudi u regionu, brojne kolumne, intervjue i javne nastupe, ali pre svega prepoznatljiv glas – glas žene koja je gotovo uvek govorila ono što je mislila, bez obzira na to da li će se to nekome dopasti.
Njena smrt predstavlja kraj života jedne od najupečatljivijih književnih i javnih ličnosti regiona, ali njene knjige, tekstovi i rečenice ostaju da žive među čitaocima.
