Na području Stolova ukupna površina zahvaćena požarom premašuje 1.000 hektara, ali najveći deo opožarenog terena čine kamenjari, goleti, pašnjaci i nisko rastinje, izjavio je Nikola Petrić iz „Srbijašuma“.
On je za RTS rekao da manji deo ukupne površine predstavljaju šumski sistemi, kroz koje je požar uglavnom prošao kao prizemni, dok je mestimično bilo i požara u krošnjama, ali bez većih šteta.
„Priroda će ovde većinu stvari uraditi sama, kao što je i uvek činila“, rekao je Petrić odgovarajući na pitanje koliko će biti potrebno vremena da se obnovi vegetacija na opožarenom području.
Kako je objasnio, Stolovi su suva planina i ovo područje je i ranije bilo zahvaćeno požarima. S obzirom na to da najveći deo izgorele površine čine travnata i žbunasta vegetacija, pašnjaci i kamenjari, na tim mestima najverovatnije neće biti potrebna posebna intervencija.
Prema njegovim rečima, prirodna obnova vegetacije trebalo bi da počne relativno brzo, pa se već na proleće očekuje znatno drugačija slika terena.
Kada je reč o šumskim površinama, „Srbijašume“ će nakon prestanka opasnosti od širenja požara sprovesti detaljnu analizu kako bi se utvrdilo gde je potrebno pošumljavanje.
Petrić je naveo da se već radi i na planskom pošumljavanju koje bi trebalo da doprinese lakšem upravljanju i gašenju budućih požara. Poseban izazov predstavljaju četinarske šume, koje su, kako je rekao, teže za gašenje.
Zbog toga se prilikom pošumljavanja izbegavaju monokulture, a planira se mozaična struktura u kojoj se smenjuju lišćarske i četinarske vrste.
„Problem na terenu koji je sada goreo jeste to što je reč o nepristupačnom području, gde se požar različitom brzinom prenosio, ali je zahvatio praktično sve vrste biljnog pokrivača – od hrastovih izdanačkih šuma i borova do pašnjaka“, rekao je Petrić.
Govoreći o budućem izboru sadnog materijala, on je istakao da se sve više vodi računa i o otpornosti biljnih vrsta na klimatske promene.
Kako je naveo, zbog sve češćih leta sa malo padavina i višim prosečnim temperaturama, prilikom planiranja pošumljavanja sve više se biraju vrste otpornije na visoke temperature, dok se sadni materijal odabira tako da bude što otporniji na promenjene klimatske uslove.
M. T.
