BEOGRAD – Licenca koja omogućava nastavak poslovanja Naftne industrije Srbije bez primene sankcija ističe sutra, a odluka američkog OFAK-a očekuje se u trenutku kada su pregovori o budućem vlasništvu nad kompanijom u završnoj fazi.
Berzanski broker Branislav Jorgić kaže da je neizvesnost velika jer će odluka OFAK-a zavisiti od napretka pregovora i argumenata koje su podneli NIS i mađarski MOL.
„Nervoza je vrlo velika. Zato što je NIS najznačajnija, pored Elektroprivrede, energetska kompanija u Srbiji i praktično diktira nam ne samo snabdevanje na pumpama, već i rad privrede“, rekao je Jorgić za RTS.
On je podsetio da je u januaru, nakon pregovora između MOL-a i Gasproma, postignut načelni dogovor o mogućoj prodaji 56 odsto akcija NIS-a.
U junu je, kako je naveo, postignut i dogovor između države Srbije i MOL-a o osnovnim principima buduće saradnje. Predviđeno je, između ostalog, da Srbija kupi dodatnih pet odsto akcija ukoliko dođe do transakcije između Gasproma i MOL-a.
Jorgić navodi da je kao deo dogovora predviđeno i da rafinerija najmanje narednih deset godina nastavi da radi, kao i da MOL obezbedi stabilno snabdevanje sirovom naftom.
Kada je reč o snabdevanju gorivom u slučaju da licenca ne bude produžena, Jorgić ocenjuje da Srbija raspolaže određenim rezervama za određeni period.
Međutim, dodatni problem predstavlja nizak vodostaj Dunava, koji otežava rečni transport naftnih derivata.
Ukoliko bi došlo do primene sankcija, deo transporta morao bi da bude preusmeren na drumski saobraćaj, što bi povećalo troškove i usporilo dopremanje goriva.
Jorgić procenjuje da se eventualni problemi na benzinskim stanicama ne bi pojavili odmah.
„U nekom periodu od par meseci, verovatno da se neće osećati na pumpama. Ali ako se to nastavi, onda može biti problema“, upozorio je on.
Prema njegovoj proceni, rezerve bi mogle da obezbede stabilnost u narednih mesec do tri meseca, ali bi duže trajanje problema sa snabdevanjem otvorilo ozbiljnija pitanja za tržište i privredu.
Istovremeno, Jorgić ukazuje na neobičnu situaciju na tržištu – cena sirove nafte je u padu, dok cene pojedinih naftnih derivata, posebno dizela, rastu.
Kao jedan od razloga navodi poremećaje na globalnom tržištu prerade, uključujući oštećenja rafinerijskih kapaciteta na Bliskom istoku i u Rusiji.
M. T.
