Diploma je sve manje garancija za brzo zaposlenje. Iako je visoko obrazovanje i dalje važna stavka u radnoj biografiji, poslodavci od mladih kandidata sve češće očekuju nešto više – konkretne veštine, praktično iskustvo, poznavanje novih tehnologija, spremnost na učenje i sposobnost da se prilagode poslu. Za mnoge mlade upravo je prelazak iz obrazovnog sistema na tržište rada najteži deo početka karijere.
Podaci o tržištu rada pokazuju koliko je taj prelaz izazovan. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine u prvom kvartalu 2026. iznosila je 23,1 odsto, dok je ukupna stopa nezaposlenosti bila 8,9 odsto.
Drugim rečima, za mladog čoveka diploma može da bude važan prvi korak, ali između završetka studija i prvog zaposlenja postoji čitav niz zahteva koje obrazovanje samo po sebi ne može da ispuni.
Diploma kao „ulaznica“, a ne garancija
O tome je za RTV govorio Miloš Turinski sa portala za zapošljavanje Infostud, ukazujući na promenu odnosa poslodavaca prema formalnom obrazovanju.
„Diploma je danas postala više neka vrsta ‘ulaznice’ na tržište rada. Ono što poslodavci zaista gledaju jesu konkretne veštine, znanja i vannastavna iskustva koja kandidat donosi sa sobom“, objasnio je Turinski.
To ne znači da formalno obrazovanje gubi značaj. Naprotiv, diploma je često osnovni uslov da kandidat uopšte uđe u proces selekcije, naročito kod profesija koje zahtevaju određeni stepen stručne spreme ili licencu. Problem nastaje kada kandidat iza diplome nema ništa što bi poslodavcu pokazalo kako to znanje ume da primeni.
Zato se sve više vrednuju stručna praksa, studentski projekti, volontiranje, rad na konkretnim zadacima, dodatne obuke, poznavanje digitalnih alata i spremnost da se nova znanja usvajaju i nakon završetka fakulteta.
Najpopularniji fakulteti nisu uvek i najlakši put do posla
Poseban problem predstavlja nesklad između interesovanja mladih i potreba privrede.
Psihologija, medicina i stomatologija godinama su među poželjnim izborima svršenih srednjoškolaca. Međutim, popularnost određenog studijskog programa ne znači automatski i veliki broj radnih mesta nakon diplomiranja.
Prema podacima koje je izneo Turinski, za diplomirane psihologe u Srbiji godišnje se otvori oko 500 do 550 pozicija. Zbog toga deo diplomaca posao pronalazi u srodnim oblastima, među kojima je naročito zastupljen sektor ljudskih resursa.
Istovremeno, situacija je drugačija kod pojedinih inženjerskih zanimanja. Mašinstvo, elektrotehnika i građevinarstvo nisu među prvim izborima velikog broja mladih, dok poslodavci za takve profile često imaju problem da pronađu dovoljno kandidata.
Tu se otvara jedno od važnih pitanja za obrazovnu i ekonomsku politiku: da li mladi biraju zanimanja na osnovu realnih mogućnosti zapošljavanja ili pre svega prema interesovanjima i društvenoj percepciji određenih profesija?
Praksa pre diplome može da bude velika prednost
Jedna od najvećih promena na tržištu rada jeste činjenica da poslodavci sve manje žele kandidata koji tek treba da nauči kako izgleda radno okruženje.
Zato iskustvo ne mora nužno da znači prethodno zaposlenje. Studentska praksa, stručna obuka, volontiranje, rad na fakultetskom projektu, angažman u organizaciji ili čak samostalno urađen projekat mogu da pokažu da kandidat ume da primeni ono što je naučio.
Za mladog kandidata to je posebno važno jer je najčešća prepreka upravo začarani krug: posao traži iskustvo, a iskustvo je teško steći bez prvog posla.
Država kroz mere aktivne politike zapošljavanja pokušava da ublaži taj problem. Nacionalna služba za zapošljavanje za 2026. godinu predvidela je, između ostalog, mere pripravništva za mlade, sticanja praktičnih znanja i obuka za tržište rada.
AI i digitalne veštine postaju deo osnovne radne pismenosti
Još jedna promena koju mladi kandidati ne bi trebalo da zanemare jeste sve veća upotreba veštačke inteligencije i digitalnih alata.
Poznavanje AI alata samo po sebi ne garantuje zaposlenje, ali sposobnost da se tehnologija koristi za istraživanje, obradu podataka, pisanje, analizu ili automatizaciju određenih zadataka može predstavljati značajnu prednost.
Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da se generativna veštačka inteligencija već koristi u Srbiji, a među korisnicima sa višim i visokim obrazovanjem njena upotreba je posebno izražena.
Zato se od mladog kandidata sve manje očekuje samo odgovor na pitanje „šta si završio“, a sve više „šta umeš da uradiš sa onim što si završio“.
„Meke“ veštine često odlučuju između dva kandidata
Stručnost jeste važna, ali ona nije jedina stvar koju poslodavci procenjuju.
Komunikacija, sposobnost rada u timu, organizovanost, odgovornost, rešavanje problema i spremnost da se prihvati povratna informacija mogu biti presudni kada se među kandidatima bira osoba sa sličnim formalnim obrazovanjem.
Upravo zato mladi koji tokom studiranja razvijaju i profesionalne i interpersonalne veštine mogu imati prednost u odnosu na kandidata koji ima bolji prosek, ali nema iskustvo rada sa ljudima ili konkretnim zadacima.
Jedan CV za 100 oglasa – jedna od najčešćih grešaka
I kada kandidat poseduje tražene veštine, način na koji se predstavlja poslodavcu može odlučiti da li će uopšte dobiti priliku za razgovor.
Turinski kao jednu od najčešćih grešaka navodi slanje istog, generičkog CV-ja na veliki broj oglasa.
„Neophodno je da se CV i propratno, odnosno motivaciono pismo, prilagode svakom pojedinačnom oglasu za posao“, naveo je on.
To praktično znači da kandidat najpre treba pažljivo da pročita oglas, izdvoji ono što poslodavac traži i zatim u svom CV-ju jasno pokaže gde je upravo to znanje ili iskustvo stekao.
Ako kompanija traži poznavanje određenog programa, nije dovoljno napisati „poznavanje rada na računaru“. Ako se traži komunikacija sa klijentima, korisnije je navesti konkretno iskustvo koje to potvrđuje.
CV ne bi trebalo samo da govori šta je kandidat radio, već da pokaže zašto je njegovo iskustvo važno baš za posao za koji konkuriše.
Šta onda mladi treba da rade?
Za početak, ne treba čekati diplomu da bi počelo sticanje iskustva.
Student koji tokom studija uradi nekoliko konkretnih projekata, završi relevantnu obuku, obavi praksu, nauči da koristi digitalne alate i razvije komunikacijske veštine na tržište rada izlazi sa mnogo više od formalne diplome.
Drugo, važno je pratiti potrebe tržišta rada, a ne samo popularnost određenog zanimanja. Ako je neko zainteresovan za određenu oblast, vredi razmotriti i srodne profesije u kojima postoji veća potražnja za kadrovima.
Treće, traženje prvog posla treba posmatrati kao proces. Odbijenica nije nužno dokaz da kandidat nema dovoljno znanja, već može biti signal da treba promeniti način predstavljanja, proširiti veštine ili konkurisati za nešto drugačije pozicije.
Na kraju, najvažnije je razumeti da završetak fakulteta danas nije kraj obrazovanja. Tržište rada se menja brže nego što se menjaju formalni obrazovni programi, pa sposobnost učenja i prilagođavanja postaje jedna od najvažnijih profesionalnih veština.
Za mlade u Srbiji put od diplome do prvog posla zato više nije jednostavna linija. To je proces u kojem se znanje sa fakulteta mora pretvoriti u primenljivu veštinu, a diploma dopuniti iskustvom, inicijativom i spremnošću na stalno usavršavanje.
