Turistički razvoj Srbije sve više se usmerava na širenje ponude van tradicionalno najposećenijih destinacija, dok podaci o rastu broja gostiju pokazuju da postoji prostor za dalji razvoj turizma kao važne privredne grane.
Turistička ponuda Srbije trebalo bi u narednom periodu da se razvija ravnomernije, uz snažnije uključivanje destinacija koje do sada nisu bile u prvom planu, izjavio je ministar turizma i omladine Husein Memić.
Cilj nije samo povećanje broja turista, već i produžavanje njihovog boravka i veća potrošnja u lokalnim sredinama.
Podaci za prvih šest meseci 2026. godine pokazuju da interesovanje za Srbiju raste. Zabeleženo je više od 2,1 milion dolazaka turista, uz rast ukupnog broja gostiju od 6,6 odsto.
Beograd je i dalje najposećeniji, ali se rast beleži i u drugim delovima zemlje.
Zlatibor više nije samo zimska destinacija
Kao primer razvoja celogodišnjeg turizma Memić je naveo Zlatibor.
Ova planinska destinacija ranije je bila snažno vezana za zimsku sezonu, dok danas privlači turiste tokom cele godine.
U prvih šest meseci Zlatibor je ostvario 661.158 noćenja, uz rast od 6,1 odsto.
Sličan potencijal postoji i kod drugih planinskih i banjskih destinacija.
Vrnjačka Banja je u istom periodu ostvarila 294.833 noćenja, odnosno 6,6 odsto više nego godinu ranije.
Podunavlje i Pešter traže svoje mesto na turističkoj mapi
Memić je među destinacijama sa velikim potencijalom izdvojio Golubac i Podunavlje, Peštersku visoravan i Novi Pazar, kao i brojna seoska turistička domaćinstva.
Razvoj takvih destinacija može imati širi ekonomski efekat jer turistička potrošnja ne ostaje samo u hotelima i ugostiteljstvu, već obuhvata lokalne proizvođače hrane, zanatlije, vodiče, prevoznike i druge uslužne delatnosti.
Nova turistička infrastruktura trebalo bi da bude dodatni motiv za dolazak gostiju. Kao primer Memić je naveo stakleni vidikovac na Kablaru, novu turističku atrakciju zapadne Srbije.
Duži boravak znači veću turističku potrošnju
Jedan od ključnih pokazatelja uspešnosti turizma nije samo broj dolazaka već i broj noćenja, odnosno dužina boravka.
Prosečan boravak turista u Srbiji tokom juna iznosio je 2,83 dana.
U banjama je bio duži i iznosio 3,44 dana, dok je u planinskim centrima prosečno trajao 3,15 dana.
Podaci pokazuju da Srbija ima prostor za povećanje turističke potrošnje upravo kroz razvoj sadržaja koji goste mogu da zadrže nekoliko dana duže.
Turizam kao pokretač lokalne ekonomije
Ravnomerniji razvoj turističke ponude mogao bi da doprinese i smanjenju regionalnih razlika.
Dok Beograd i najveći turistički centri već imaju razvijenu infrastrukturu i veliku turističku potražnju, manje razvijene destinacije kroz turizam mogu da dobiju dodatne prihode i nova radna mesta.
Širenje turističke ponude zato nije samo pitanje promocije novih destinacija, već i pitanje lokalnog ekonomskog razvoja, ulaganja u infrastrukturu i stvaranja sadržaja koji će povećati potrošnju i produžiti boravak gostiju.
M. T.
