Puštanjem novih 28 kilometara Dunavskog koridora u saobraćaj Srbija dobija ne samo novu saobraćajnu vezu, već i važan infrastrukturni pravac koji bi trebalo da doprinese snažnijem privrednom razvoju istočne Srbije.
Nova deonica biće puštena u saobraćaj danas u 12 sati, čime će, zajedno sa dva kilometra otvorena pre dve nedelje, u funkciji biti ukupno 30 novih kilometara. Sa ranije završenim deonicama, vozačima će na raspolaganju biti ukupno 62 kilometra brze saobraćajnice.
Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Aleksandra Sofronijević ocenila je da Dunavski koridor predstavlja razvojni projekat za Požarevac, Veliko Gradište, Golubac i okolna mesta, jer bi bolja povezanost trebalo da olakša poslovanje, podstakne turizam i doprinese otvaranju novih radnih mesta.
Za privredu istočne Srbije značaj koridora ogleda se pre svega u kraćem i bezbednijem putovanju ljudi i robe, ali i boljoj povezanosti lokalnih privrednih centara sa ostatkom zemlje. Unapređenje putne infrastrukture istovremeno može povećati atraktivnost ovog područja za investitore i olakšati razvoj turističke ponude uz Dunav, piše Tanjug.
Poseban značaj ima planirani nastavak brze saobraćajnice prema Brzoj Palanci. U toku je finalna faza izrade prostornog plana područja posebne namene, kojim je predviđen nastavak ovog infrastrukturnog pravca.
Prema najavama ministarke, nastavkom saobraćajnice Golubac bi dobio završenu obilaznicu prema Brzoj Palanci, dok bi kompletan pravac sa odvojcima prema Kladovu i Negotinu dostigao oko 90 kilometara. Nova trasa trebalo bi da doprinese i boljoj zaštiti Golubačke tvrđave od tranzitnog saobraćaja.
Plan je da svih 68 kilometara Dunavskog koridora bude završeno do kraja godine, kada se očekuje i završetak poslednjeg mosta na trasi.
Dunavski koridor deo je šire strategije ulaganja u putnu infrastrukturu, koja obuhvata kako povezivanje Srbije sa evropskim saobraćajnim pravcima, tako i bolje povezivanje regiona sa Beogradom i drugim privrednim centrima.
Prema podacima koje je iznela Sofronijević, Srbija trenutno ima 681 kilometar auto-puteva i brzih saobraćajnica, dok je u periodu posle 2000. godine izgrađeno više kilometara nego što je država imala u prethodnom periodu.
