Oko 12.500 ljudi u Nemačkoj umrlo je od posledica ekstremne vrućine od početka aprila do 2. avgusta ove godine, procenjuje Institut „Robert Koh“ (RKI). Time je 2026. već postala rekordna godina po broju procenjenih smrtnih slučajeva povezanih sa visokim temperaturama, a najveći deo smrtnosti zabeležen je tokom samo jedne nedelje krajem juna.
Prema najnovijoj proceni RKI, od ukupno oko 12.500 smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom, čak 9.600 dogodilo se između 22. i 28. juna, kada je Nemačku zahvatio jedan od najintenzivnijih toplotnih talasa ovog leta. Na pojedinim mestima tada su temperature prelazile 41 stepen Celzijusa.
Prethodna procena instituta za isti period iznosila je oko 11.900 smrtnih slučajeva, što znači da je nova procena povećana za približno 600.
Institut „Robert Koh“ koristi statističke modele za procenu uticaja visokih temperatura na smrtnost. Takve procene obuhvataju višak smrtnih slučajeva koji se statistički povezuje sa toplotnim opterećenjem, pa broj ne predstavlja nužno broj ljudi kojima je na umrlici vrućina navedena kao neposredni uzrok smrti.
2026. već nadmašila prethodni rekord
Nova procena pokazuje koliko je ovogodišnja situacija ozbiljna.
Do sada je najveći broj procenjenih smrtnih slučajeva povezanih sa vrućinom u Nemačkoj zabeležen 2018. godine, kada je prema novijoj metodologiji RKI procenjeno oko 9.400 takvih smrti.
Ovogodišnji broj je već znatno veći.
RKI upozorava da ekstremne temperature posebno predstavljaju rizik za starije osobe, ljude sa hroničnim bolestima i druge osetljive kategorije stanovništva. Visoke temperature povećavaju opterećenje organizma, naročito kardiovaskularnog sistema, a rizik raste kada toplotni talas traje više dana.
Jedna nedelja donela najveći broj smrtnih slučajeva
Posebno zabrinjava koncentracija posledica tokom samo sedam dana.
Od procenjenih 12.500 smrtnih slučajeva, oko 9.600 odnosi se na period od 22. do 28. juna. To znači da je najveći deo procenjenog viška smrtnosti registrovan tokom jednog intenzivnog toplotnog talasa.
Takav podatak pokazuje da nije presudna samo maksimalna temperatura, već i trajanje toplotnog talasa, noćne temperature i mogućnost organizma da se tokom noći rashladi.
U gradovima dodatni problem predstavlja efekat urbanih toplotnih ostrva. Beton, asfalt i veliki broj nepropusnih površina zadržavaju toplotu, pa temperatura u gusto izgrađenim gradskim područjima može ostati veoma visoka i tokom noći.
Berlin traži promenu sistema zaštite
Veliki broj žrtava ponovo je pokrenuo pitanje da li nemački sistem može dovoljno brzo da odgovori na sve češće ekstremne temperature.
Savezni ministar životne sredine Karsen Šnajder ponovo je zatražio izmene Ustava kako bi savezna vlada dobila veća ovlašćenja za finansiranje i sprovođenje mera zaštite stanovništva od ekstremne vrućine.
Šnajder je upozorio da savezna vlada danas može da pomogne opštinama u pojedinim oblastima, na primer finansiranjem stručnjaka za prilagođavanje klimatskim promenama, ali da nema dovoljno široke nadležnosti za finansiranje brojnih konkretnih mera na lokalnom nivou.
Među njima su stvaranje hlada u gradovima, ozelenjavanje, prilagođavanje javnih prostora i uklanjanje asfaltiranih i drugih nepropusnih površina koje doprinose zagrevanju urbanih sredina.
Zbog toga ministar predlaže da zaštita od posledica klimatskih promena postane zajednički zadatak savezne države i pokrajina. Time bi savezna vlada mogla direktnije da finansijski podrži gradove i opštine u sprovođenju mera zaštite stanovništva.
CDU, CSU i SPD već su se koalicionim sporazumom obavezale da razmotre mogućnost uvođenja takvog zajedničkog zadatka.
Od upozorenja do prilagođavanja gradova
Rasprava u Nemačkoj tako više nije samo pitanje izdavanja upozorenja kada temperatura dostigne ekstremne vrednosti.
Sve više se govori o tome kako gradovi treba da izgledaju u uslovima sve češćih i intenzivnijih toplotnih talasa.
Više zelenih površina, drveće koje pravi hlad, fontane i mesta za rashlađivanje, dostupna pijaća voda, manje asfalta i više površina koje mogu da upijaju vodu samo su neke od mera koje mogu da smanje toplotno opterećenje.
Takve mere istovremeno mogu da imaju višestruku korist: smanjuju temperaturu u gradovima, poboljšavaju kvalitet javnog prostora i mogu da pomognu u upravljanju obilnim padavinama.
Vrućina kao javnozdravstveni rizik
Podaci iz Nemačke pokazuju i zašto se ekstremna vrućina sve češće posmatra kao pitanje javnog zdravlja, a ne samo meteorološki fenomen.
Za razliku od oluja ili poplava, posledice toplotnog talasa često nisu odmah vidljive. Čovek može preminuti od komplikacija koje je ekstremna temperatura izazvala ili pogoršala, dok se veza sa vrućinom utvrđuje tek statističkom analizom povećane smrtnosti.
Zbog toga je stvarni broj ljudi čije je zdravlje ugroženo tokom toplotnih talasa mnogo širi od broja procenjenih smrtnih slučajeva.
Posebno su ugroženi stariji ljudi, osobe koje žive same, hronični bolesnici, mala deca, ljudi koji rade na otvorenom i osobe koje nemaju odgovarajuće uslove za rashlađivanje.
Nemačka kao upozorenje za Evropu
Ovogodišnji podaci iz Nemačke dolaze u trenutku kada se veliki deo Evrope suočava sa sve češćim ekstremnim temperaturama.
Nemački slučaj pokazuje da se politika zaštite od vrućine ne može svesti samo na upozorenja građanima da piju više vode i izbegavaju boravak na suncu. Potrebne su i dugoročne promene u gradovima, zdravstvenom sistemu, zaštiti radnika i organizaciji pomoći najugroženijim građanima.
RKI redovno prati uticaj visokih temperatura na smrtnost i naglašava da se procene zasnivaju na statističkim metodama kojima se utvrđuje višak smrtnosti tokom perioda ekstremne vrućine.
Ako se ovogodišnji trend nastavi, 2026. bi mogla ostati zabeležena ne samo kao godina rekordnih temperatura u pojedinim delovima Evrope, već i kao godina u kojoj je cena ekstremne vrućine po ljudsko zdravlje postala još vidljivija.
Za Nemačku je zato pitanje sve manje kako upozoriti stanovništvo na sledeći toplotni talas, a sve više kako gradove, zdravstveni sistem i infrastrukturu prilagoditi svetu u kojem će takvi talasi biti sve veći izazov.
M. T.
Foto: Tanjug/AP Photo, File/Christophe Ena
