LONDON – Skoro polovina svetske nafte potiče iz zemalja koje su u 2026. godini zahvaćene oružanim sukobima, što predstavlja izuzetno visok rizik za stabilnost globalnog snabdevanja, pokazuju proračuni agencije Rojters zasnovani na zvaničnim podacima Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Države pogođene ratnim konfliktima proizvele su tokom prošle godine oko 45 miliona barela nafte dnevno, što čini više od 43 odsto ukupne svetske ponude.
Analitičari ističu da najveći potres dolazi sa Bliskog istoka, gde je sa tržišta trenutno uklonjeno između pet i sedam miliona barela sirove nafte dnevno. Sukob koji je započeo pre šest meseci napadima SAD i Izraela na Iran prerasao je u najveći zabeleženi poremećaj u snabdevanju naftom u istoriji, a brz rasplet situacije se ne nazire.
Pritisci na prerađivačke kapacitete i pretnja od nove inflacije
Globalnu energetsku nestabilnost dodatno pojačava kriza na više geopolitičkih žarišta:
-
Ukrajinski napadi i ruska proizvodnja: Napadi ukrajinskih dronova na ruske rafinerije drastično smanjuju preradu goriva i stvaraju manjak benzina i dizela na tržištu, dok se ratni uticaj direktno odrazio i na vađenje nafte u susednom Kazahstanu.
-
Sankcije i dugotrajni konflikti: Pritisak na tržište pojačavaju i višemesečni sukobi u Libiji, kao i striktne restriktivne mere SAD na izvoz venecuelanske nafte uvedene početkom godine.
-
Rast cena i novi inflatorni udar: Paralelno sa padom eksploatacije smanjuju se i svetski kapaciteti za preradu u finalne derivate, što stvara rizik od skoka cena energenata i pokretanja novog talasa inflacije na globalnom nivou.
M. D.
