Kipar je jedno od najposećenijih ostrva Mediterana, sa hiljadama godina ljudske istorije i pejzažem koji bi teško mogao da se nazove neistraženim. Ipak, dvogodišnje terensko istraživanje pokazalo je koliko čak i dobro poznata evropska područja mogu da kriju biološka iznenađenja. Naučnici su otkrili pet novih vrsta izuzetno sitnih parazitskih osa iz porodice Pteromalidae, čime je broj poznatih vrsta te grupe koje žive samo na Kipru više nego udvostručen – sa četiri na devet. Earth.com je o otkriću izvestio 28. avgusta, navodeći da su neke od životinja dugačke svega oko dva milimetra, pa nije neobično što su decenijama prolazile praktično neprimećeno čak i na mestima koja ljudi svakodnevno posećuju. Jedna vrsta pronađena je na običnom smokvinom drvetu u selu Akrotiri, dok je najmanja, Janssoniella aphrodite, otkrivena u Jeroskipu, mestu čije ime i tradicija podsećaju na „sveti vrt“ boginje Afrodite.
Parazitska osa zvuči kao životinja koju bismo radije izbegavali, ali ovi insekti nemaju mnogo veze sa velikim osama koje kruže oko hrane tokom leta. Mnoge vrste iz ove grupe toliko su sitne da ih čovek može prevideti i kada se nalaze neposredno na listu ispred njega. Njihov način života, međutim, čini ih veoma važnim delom ekosistema. Ženka polaže jaja u telo ili razvojni stadijum drugog insekta, a larva se zatim razvija koristeći domaćina. Sa ljudskog stanovišta to može imati veoma praktičnu korist jer parazitske ose često prirodno kontrolišu gusenice, lisne vaši i druge insekte koji oštećuju poljoprivredne biljke. Zbog toga se srodne vrste već koriste u biološkoj zaštiti useva, gde mogu smanjiti potrebu za insekticidima.
Svaka nova vrsta dobila je ime sa lokalnom pričom. Dve su nazvane po kiparskom entomologu Hristodulosu Makrisu, koji je prikupio ključne primerke i doprinosio projektu. Ablaxia toxeftrae dobila je ime po plaži Toxeftra na poluostrvu Akamas, gde je pronađena, a Hemitrichus akrotiriensis po oblasti Akrotiri. Najpoetičnije ime pripalo je najmanjoj vrsti, povezanoj sa Afroditom. Istraživači pritom još ne znaju koje tačno insekte svih pet vrsta koriste kao domaćine, a zanimljivo je da tokom terenskog rada nisu pronašli nijednog mužjaka novih vrsta. To ne znači da mužjaci ne postoje – kod vrlo sitnih parazitskih osa uzorci mogu biti mali, životni ciklus sezonski, a polovi različito raspoređeni u prostoru.
Još važnije, naučnici smatraju da je ovih pet vrsta verovatno samo početak. Tokom istog projekta prikupili su veliki broj dodatnih primeraka koji tek treba da budu detaljno proučeni, a neki bi mogli predstavljati još neopisane vrste. Kipar se nalazi na biogeografskoj raskrsnici Evrope, Azije i Afrike, a kombinacija izolacije i različitih staništa stvara odlične uslove za nastanak endemskih organizama. Priča zato dobro pokazuje koliko je predstava da smo „već otkrili“ prirodu pogrešna. Velikog sisara danas je teško sakriti od biologa, ali planeta je prepuna životinja manjih od zrna pirinča. Čitava nova vrsta može decenijama živeti na smokvi pored puta, dok ljudi prolaze pored nje ne znajući da nauka za nju još nema ni ime.
S.B.
Izvor: Postinfo
