Izmene Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, poznatog kao „Svoj na svome“, ne menjaju osnovni koncept zakona, već donose preciziranja koja su se pokazala potrebnim tokom prvih šest meseci njegove primene, izjavio je privremeni direktor Agencije za prostorno planiranje i urbanizam Srbije Đorđe Milić.
Milić je za Tanjug rekao da je cilj zakona da sve nepokretnosti u Srbiji budu evidentirane i upisane u katastar, kako nijedna od njih ne bi ostala „pravno nevidljiva“, odnosno bez upisanog vlasnika.
On je ocenio da izmene zakona nakon šest meseci primene nisu neuobičajene, jer se u praksi pokazalo da je potrebno precizirati pojedine odredbe i ujednačiti postupanje Agencije za prostorno planiranje i urbanizam, Republičkog geodetskog zavoda i lokalnih samouprava.
Milić je naveo da se izmene odnose na tri ključna segmenta.
Prva novina je pojednostavljenje elaborata geodetskih radova, odnosno mogućnost da se posebni delovi objekata upisuju na osnovu skice. Sadržina skice biće propisana podzakonskim aktom, dok će biti proširen i krug stručnjaka koji mogu da ih izrađuju. Pored geodetskih inženjera, skice će moći da rade i inženjeri arhitekture i diplomirani inženjeri građevine.
Druga promena odnosi se na postupak dostavljanja potvrda i plaćanja naknada za upis. Prema Milićevim rečima, procedura će biti efikasnija, jer će se potvrde slati nakon što Agencija obavesti podnosioca zahteva i bude evidentirana uplata naknade. Time će se izbeći situacije u kojima se prvo upisuje zabeležba zbog neplaćene naknade, a potom podnosi zahtev za njeno uklanjanje.
Milić je rekao i da će građanima, nakon detaljnije analize više od 2,6 miliona podnetih zahteva, biti omogućeno da blagovremeno dostave eventualnu dodatnu dokumentaciju.
On je pozvao građane da dokumentaciju ne dostavljaju samoinicijativno, već da sačekaju obaveštenje Agencije, nakon čega će potrebne skice i dokumenta moći da dodaju digitalnim putem postojećem zahtevu.
Treća važna izmena odnosi se na objekte koji su završeni u konstruktivnom smislu. Kako je objasnio Milić, zakon sada daje smernice za nastavak radova na takvim objektima, koji su u građevinskom smislu grubo završeni, ali ih je potrebno dodatno opremiti. U tom slučaju primenjivaće se odgovarajuće odredbe Zakona o planiranju i izgradnji, uključujući postupak predviđen članom 145.
Milić je naglasio da upis objekta ne znači automatski dobijanje dozvole za korišćenje. Za objekte javne namene i one za koje su potrebne posebne dozvole, vlasnici će morati da ispune uslove propisane drugim zakonima, uključujući propise iz oblasti protivpožarne zaštite i zaštite životne sredine.
Upisom objekta vlasnik dobija pravnu vidljivost i mogućnost da njime raspolaže, uključujući prenos prava, prodaju ili stavljanje nepokretnosti pod hipoteku.
Izmenama su obuhvaćeni i objekti veći od 400 kvadratnih metara. Za porodične stambene objekte do 400 kvadrata primenjivaće se propisana fiksna naknada od 100 do 1.000 evra, dok će se za svaki kvadratni metar preko 400 kvadrata plaćati naknada u visini punog doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta.
Milić je istakao da je tokom primene zakona veliki broj pitanja stizao i od jedinica lokalne samouprave, dok je oko 40 odsto građana svoje neprijavljene objekte prijavilo upravo na njihovim šalterima.
„Svoj na svome“ tako, prema njegovim rečima, ostaje usmeren na isti cilj – da se što veći broj nepokretnosti evidentira i da njihovi vlasnici dobiju pravnu sigurnost.
M. T.
