Psihoterapeut i pisac Marko Braković predstavio je svoju novu knjigu „Tvrda kora“, delo koje je nastalo u dnevničkoj formi i u kojem se lično iskustvo autora prepliće sa književnim promišljanjem o čoveku, njegovim slabostima, unutrašnjim borbama i pokušajima da razume sebe i svet oko sebe.
Govoreći za Tanjug, Braković je istakao da je pisanje „Tvrde kore“ za njega bilo zahtevnije nego stvaranje klasičnog romana, upravo zato što je u knjigu unosio fragmente sopstvenog života.
„Obraćaš se ljudima, ne sebi. Nije lako kao što deluje. Ljudi misle da pišem svaki dan po malo, ali meni je to bilo teže nego da napišem neki veći roman. U suštini, ovo je nastavak ’Balade dekadenta’, ali u dnevničkoj formi“, rekao je Braković.
Dnevnička forma autoru je omogućila da zabeleži misli i iskustva neposredno, bez potrebe da ih uklapa u strogo određenu romanesknu strukturu. Ipak, upravo ta neposrednost predstavljala je poseban izazov, jer lični zapis, kada postaje književnost, više nije namenjen samo autoru.
Braković naglašava da književnost nije puko beleženje sopstvenih misli. I kada polazi od ličnog iskustva, pisac mora da uspostavi odnos sa čitaocem i da pronađe način da ono lično postane univerzalno.
„Svaki autor ima svoj način pisanja. Književnost se ne stvara isključivo kao lični zapis, već kao komunikacija sa čitaocima“, naveo je Braković.
U „Tvrdoj kori“ zato se lično i književno neprestano prepliću. Autor sopstvene doživljaje i unutrašnje lomove pretvara u priču koja bi trebalo da pronađe put do čitaoca koji u njima može da prepozna i deo sopstvenog iskustva.
Sam naslov knjige nosi simboliku koja se može povezati sa čovekovom potrebom da izgradi zaštitu oko sebe. „Tvrda kora“ može biti odbrana, posledica iskustva, ali i trag svega onoga što čovek prolazi dok pokušava da opstane, sazri i nastavi dalje.
Na Brakovićev književni izraz uticali su autori različitih poetika, među kojima su Fjodor Dostojevski, Čarls Bukovski i Alber Kami. Njihov uticaj ogleda se u interesovanju za unutrašnji svet čoveka, egzistencijalna pitanja, svakodnevne lomove i granicu između ličnog iskustva i književne interpretacije.
Nova knjiga predstavlja i svojevrsni nastavak „Balade dekadenta“, ali u drugačijoj formi. Dok je ranije iskustvo bilo oblikovano kroz drugačiju književnu strukturu, „Tvrda kora“ donosi neposredniji, fragmentarniji i intimniji zapis.
Za Brakovića je upravo ta otvorenost prema sopstvenom iskustvu bila jedan od najzahtevnijih delova rada na knjizi. Pisati o sebi znači istovremeno otvoriti lični prostor pred čitaocem, ali ga i oblikovati tako da prevaziđe granice privatne ispovesti, piše Tanjug.
„Tvrda kora“ tako nije samo zbir ličnih zapisa, već pokušaj da se kroz književnost pronađe smisao u iskustvima koja ostavljaju trag. Životni ožiljci koje autor unosi u knjigu postaju materijal za razgovor sa čitaocem – o čoveku, njegovim strahovima, slabostima, odrastanju i potrebi da razume sopstveni put.
M. T.
