Mađarske vlasti počele su kontrolisano potapanje dve barže u Dunavu kod nuklearne elektrane Pakš, u pokušaju da privremeno podignu nivo vode i obezbede dovoljne količine rashladne vode za rad elektrane, koja zbog istorijski niskog vodostaja reke radi smanjenim kapacitetom.
Dve barže, svaka duga oko 80 metara, deo su hitnih mera koje je mađarska vlada preduzela zbog rekordno niskog vodostaja Dunava. Njihovo potapanje trebalo bi kratkoročno da podigne nivo vode za oko 20 centimetara, dok se istovremeno gradi privremena podvodna brana u rečnom koritu.
Prema podacima mađarskih zvaničnika, nakon postavljanja prve barže izmerena je razlika od četiri centimetra između nivoa vode uzvodno i nizvodno od nje, a do jutra je razlika dostigla sedam do osam centimetara. Mađarski premijer Peter Mađar rekao je da je nivo vode kod elektrane već počeo da raste, ali da bi bilo neodgovorno unapred određivati kada će Pakš moći da se vrati radu punim kapacitetom.
Na radovima je angažovano više od 130 ljudi, uključujući pripadnike vodoprivrede i mađarskih oružanih snaga. Na najzahtevnijim delovima rečnog korita postavljaju se betonski blokovi i kamen, dok se korito kontroliše svaka dva sata kako bi se pratila moguća erozija.
Za radove se dnevno dopremaju velike količine kamena. Juče je dopremljeno oko 1.600 tona, dok se danas očekuje još oko 5.000 tona. Transport trenutno predstavlja jedno od glavnih ograničenja, a između kamenoloma i mesta za odlaganje materijala neprekidno saobraća između 80 i 100 kamiona.
Trajnije privremeno rešenje trebalo bi da bude podvodna brana, za čiju je prvu fazu predviđeno 35.000 kubnih metara kamena, dok će u drugoj fazi biti ugrađeno još oko 110.000 kubnih metara. Ukupno je planirano oko 145.000 kubnih metara kamena.
Barže su pričvršćene čeličnim sajlama za šipove zabijene oko osam metara u dno Dunava i stabilizovane sidrima teškim pet tona. Tegljači su u pripravnosti kako bi reagovali u slučaju njihovog pomeranja.
Privremena brana projektovana je za protok Dunava od 600 kubnih metara u sekundi. Najniži protok do sada je zabeležen 3. avgusta, kada je iznosio 713 kubnih metara u sekundi.
Operativni direktor elektrane Pakš Karolj Vig rekao je da je za rad elektrane punim kapacitetom neophodno da se uspostavi stabilan nivo vode u kanalu za dovod rashladne vode. Prema njegovim rečima, potreban je nivo vode oko 25 centimetara viši od sadašnjeg.
Pakš trenutno radi sa znatno smanjenim kapacitetom zbog nedostatka rashladne vode, a Mađarska nastoji da spreči dalje smanjenje proizvodnje i eventualnu obustavu preostalih turbina.
Premijer Peter Mađar ocenio je da su radovi na podvodnoj brani „trka sa vremenom“ i da je obezbeđivanje rada elektrane pitanje od nacionalnog značaja. Istovremeno je kritikovao prethodne vlade zbog, kako je naveo, nedovoljne pripremljenosti energetskog sistema za situaciju dugotrajnog pada vodostaja Dunava.
Mađarska se, kao i susedna Rumunija, suočava sa ozbiljnim posledicama istorijske suše i niskog vodostaja Dunava po rad nuklearnih elektrana koje koriste rečnu vodu za hlađenje.
M. T.
