Mađarska će od početka naredne godine napraviti značajan korak u zaštiti divljih životinja, jer će uvesti zabranu njihovog korišćenja u cirkuskim predstavama.
Nova pravila stupaju na snagu 1. januara 2027. godine, a obuhvatiće ne samo nastupe već i sticanje, uzgoj, držanje, dresuru i javno prikazivanje određenih vrsta divljih životinja u okviru cirkusa.
Odluka mađarske vlade dolazi nakon godina sve snažnijeg pritiska javnosti i organizacija za zaštitu životinja, ali i u trenutku kada sve više evropskih zemalja preispituje praksu držanja divljih životinja radi zabave.
Od zabave do pitanja dobrobiti
Korišćenje lavova, tigrova, slonova i drugih divljih životinja u cirkusima decenijama je bilo deo tradicionalne zabave, ali se odnos javnosti prema takvim predstavama značajno promenio.
Sve više pažnje posvećuje se činjenici da divlje životinje u cirkusima prolaze kroz transport, boravak u ograničenim prostorima i dresuru, dok se njihovo prirodno ponašanje prilagođava potrebama predstave.
Mađarska vlada navodi da upravo držanje, transport, dresura i javno prikazivanje divljih životinja nisu u skladu sa savremenim standardima dobrobiti životinja, ali i da mogu predstavljati bezbednosni rizik za ljude.
Prethodna zabrana imala je „rupu“
Mađarska je i ranije imala određena ograničenja, ali se pokazalo da ona nisu bila dovoljna.
Prema navodima mađarske vlade, prethodna delimična zabrana omogućila je da divlje životinje iz zemalja sa strožim propisima budu premeštane u mađarske menažerije.
Nova regulativa trebalo bi da zatvori tu mogućnost i uvede znatno šira ograničenja.
Istovremeno, predviđen je prelazni period. Životinje koje se u trenutku stupanja zabrane na snagu budu legalno nalazile kod vlasnika moći će da ostanu kod njih do kraja života, odnosno dok god su deo menažerije.
Međutim, neće moći da se uzgajaju, dresiraju, izlažu javnosti niti koriste u cirkuskim predstavama.
Evropska promena odnosa prema divljim životinjama
Odluka Mađarske uklapa se u širi evropski trend. Brojne zemlje članice Evropske unije već su uvele različita ograničenja ili potpune zabrane korišćenja divljih životinja u cirkusima.
Iza tih promena stoji i promena društvenog odnosa prema životinjama. Ono što je nekada smatrano atraktivnim delom cirkuske predstave danas sve češće otvara pitanje da li zabava može biti opravdanje za držanje i dresuru divljih životinja.
U tom smislu, mađarska odluka nije samo promena jednog propisa. Ona pokazuje kako se menja shvatanje odnosa čoveka prema životinjama – od toga da divlja životinja bude deo zabavnog programa do ideje da joj treba omogućiti život koji je što bliži njenim prirodnim potrebama.
Za životinje koje već žive u menažerijama promena neće biti trenutna, ali će nova pravila sprečiti da se njihov broj dalje povećava i da se nove generacije divljih životinja uključuju u cirkuske predstave.
M. T.
