Vrhunac toplotnog talasa koji je zahvatio Srbiju donosi temperature više od 40 stepeni, zbog čega lekari upozoravaju da dugotrajna izloženost visokim temperaturama značajno povećava rizik od ozbiljnih zdravstvenih komplikacija, posebno kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika.
Dr Milan Dimitrijević iz Doma zdravlja „Zvezdara“ ističe da visoke temperature dovode do širenja krvnih sudova i pada krvnog pritiska, što predstavlja dodatno opterećenje za srce i može izazvati vrtoglavicu, gubitak svesti, pa čak i životno ugrožavajuća stanja.
Kako objašnjava, sunčanica nastaje usled direktnog izlaganja glave sunčevim zracima i najčešće se manifestuje jakom glavoboljom, mučninom, povraćanjem, vrtoglavicom i povišenom telesnom temperaturom. Toplotni udar je znatno ozbiljnije stanje koje nastaje kada organizam više nije u stanju da se rashlađuje znojenjem, a telesna temperatura prelazi 40 stepeni. Karakterišu ga vrela i suva koža, ubrzan puls, konfuzija, grčevi i mogući gubitak svesti, zbog čega zahteva hitnu medicinsku pomoć.
Posebno su ugrožena deca, čiji sistem za regulaciju telesne temperature nije u potpunosti razvijen, pa se zagrevaju znatno brže od odraslih i lakše dehidriraju. Lekari upozoravaju da dete nikada ne sme ostati u parkiranom automobilu, čak ni na nekoliko minuta, jer temperatura u vozilu veoma brzo dostiže životno opasne vrednosti.
Visoke temperature predstavljaju ozbiljan rizik i za starije osobe, koje imaju oslabljen osećaj žeđi i češće pate od dehidracije. Dodatni problem predstavljaju lekovi za regulaciju krvnog pritiska i diuretici, koji mogu pojačati gubitak tečnosti i izazvati pad krvnog pritiska.
Hronični bolesnici, posebno oni sa kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom, astmom i hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP), tokom toplotnih talasa suočavaju se sa povećanim rizikom od pogoršanja zdravstvenog stanja. Kod srčanih bolesnika raste opasnost od tromboze, infarkta i moždanog udara, dok dehidracija može otežati regulaciju nivoa šećera u krvi kod dijabetičara. Osobama sa respiratornim bolestima vreo i suv vazduh dodatno otežava disanje.
Lekari preporučuju da se tokom vrelih dana unosi između dva i tri litra tečnosti dnevno, pre svega vode, limunade i blagih biljnih čajeva, dok treba izbegavati alkohol, gazirana pića i prekomeran unos kofeina, jer podstiču gubitak tečnosti.
Boravak na otvorenom treba izbegavati između 10 i 17 časova, kada su temperatura vazduha i UV zračenje najintenzivniji. Fizičke aktivnosti i radove na otvorenom preporučljivo je obavljati u ranim jutarnjim ili večernjim satima, uz nošenje lagane odeće svetlih boja, zaštitu glave i očiju i redovno rashlađivanje organizma mlakom vodom.
Stručnjaci savetuju i da razlika između spoljašnje temperature i klimatizovanog prostora ne bude veća od sedam do deset stepeni, kao i da se prostorije provetravaju tokom noći i u ranim jutarnjim satima.
Osobama koje boluju od hroničnih bolesti preporučuje se da ne menjaju terapiju bez konsultacije sa lekarom, češće kontrolišu krvni pritisak i nivo šećera u krvi, kao i da lekove čuvaju na temperaturi propisanoj u uputstvu proizvođača.
Lekari upozoravaju da će ekstremne vrućine potrajati i narednih dana, zbog čega je dosledno pridržavanje preporuka za zaštitu od visokih temperatura ključno za očuvanje zdravlja i sprečavanje ozbiljnih posledica.
