KINŠASA – Broj potvrđenih slučajeva ebole u Demokratskoj Republici Kongo premašio je 5.000, čime je aktuelna epidemija postala najveća u istoriji te zemlje, dok zdravstvene vlasti upozoravaju da napori na njenom suzbijanju ne daju rezultate dovoljno brzo.
Prema najnovijem izveštaju zdravstvenih vlasti, do sada je potvrđen 5.021 slučaj, dok je 2.378 ljudi preminulo. To znači da stopa smrtnosti među potvrđenim slučajevima iznosi oko 47,4 odsto. Više od 1.000 obolelih u međuvremenu se oporavilo.
Aktuelna epidemija, 17. po redu u Demokratskoj Republici Kongo, proglašena je 15. maja, a izaziva je Bundibugyo virus, ređi soj virusa ebole za koji trenutno ne postoje odobrena vakcina niti specifičan tretman. SZO navodi da se rade klinička ispitivanja kandidata za vakcine i terapije, dok se istovremeno ispituje i mogućnost da postojeće vakcine pruže određeni nivo zaštite.
Epidemija je u početku bila koncentrisana u provinciji Ituri, ali se u međuvremenu proširila na šest provincija, što dodatno otežava kontrolu zaraze. Posebnu zabrinutost izaziva širenje na Bas-Uele, gde su zdravstveni radnici suočeni sa slabom infrastrukturom, velikim kretanjem stanovništva i otežanim pristupom pojedinim područjima.
SZO: Epidemija može biti zaustavljena, ali je potrebno više novca
Zvaničnik SZO Tijerno Balde izjavio je da epidemija još može da bude stavljena pod kontrolu u roku od oko tri meseca, ali samo ukoliko se obezbede neophodni resursi i značajno pojača odgovor na terenu. Organizacija je prethodno saopštila da bi širenje bolesti moglo da bude zaustavljeno u roku od 90 dana, ali je situacija u međuvremenu postala složenija.
Prema podacima SZO, za odgovor na epidemiju potrebno je oko 115 miliona dolara, ali je do sada obezbeđeno približno 60 odsto tog iznosa. Nedostatak novca direktno utiče na mogućnost sprovođenja nadzora, pronalaženja kontakata zaraženih, testiranja i pružanja adekvatne zdravstvene zaštite.
Dodatni problem predstavljaju kašnjenja u otkrivanju slučajeva. Veliki broj novozaraženih nije povezan sa prethodno registrovanim slučajevima, što ukazuje da se deo prenošenja odvija van sistema nadzora. Zdravstveni radnici se, osim toga, suočavaju sa nedostatkom osoblja, neisplaćenim zaradama, štrajkovima, bezbednosnim rizicima i nepoverenjem dela stanovništva.
Rat, siromaštvo i kretanje stanovništva otežavaju borbu protiv virusa
Epidemija se širi u području koje je već godinama pogođeno oružanim sukobima, raseljavanjem stanovništva i veoma slabom zdravstvenom infrastrukturom. Mobilnost stanovništva dodatno otežava praćenje kontakata i omogućava da se virus prenese u udaljena područja.
Poseban izazov predstavljaju i ljudi koji rade u neformalnim rudnicima zlata. Veliki broj rudara i njihovih porodica često se kreće između različitih područja, dok su uslovi rada i zdravstvena zaštita veoma loši. Zdravstveni radnici upozoravaju da upravo takva kretanja otežavaju rano otkrivanje novih slučajeva i izolaciju kontakata.
SZO i Afrički centri za kontrolu i prevenciju bolesti pozvali su početkom avgusta na hitno jačanje odgovora na epidemiju, posebno kroz rano otkrivanje obolelih, praćenje kontakata, dostupnost lečenja, podršku zdravstvenim radnicima i snažnije uključivanje lokalnih zajednica.
Iako je susedna Uganda krajem jula proglasila kraj lokalnog prenosa Bundibugyo virusa, SZO upozorava da zbog kontinuiranog širenja ebole u Kongu i dalje postoji rizik od ponovnog unošenja virusa preko granice.
Aktuelna epidemija već je nadmašila prethodnu najtežu epidemiju ebole u Demokratskoj Republici Kongo iz perioda 2018–2020. godine. Po broju potvrđenih slučajeva i smrtnim ishodima, ona je sada druga najteža epidemija ebole zabeležena u svetu, iza epidemije u zapadnoj Africi od 2014. do 2016. godine, koja je odnela više od 11.000 života.
SZO poručuje da je epidemija i dalje moguće staviti pod kontrolu, ali da će za to biti potrebno brzo povećanje finansijske i operativne podrške. Svako novo odlaganje, upozoravaju stručnjaci, povećava mogućnost daljeg širenja virusa izvan već pogođenih područja.
M. T.
