Period između 35. i 40. godine trebalo bi da bude svojevrsna prekretnica kada je reč o brizi o zdravlju, smatra ruski kardiohirurg i kardiolog Aleksej Utin, koji posebno savetuje pušačima da u tim godinama ozbiljno razmisle o potpunom odricanju od cigareta.
Utin navodi da pušenje šteti organizmu u svakom životnom dobu, ali da upravo sredinom četvrte decenije života treba početi sa sistematičnijom brigom o zdravlju, uključujući preventivne preglede, kontrolu krvnog pritiska i procenu kardiovaskularnih faktora rizika.
Posebno upozorenje odnosi se na pušenje, koje je jedan od najvažnijih faktora rizika za bolesti srca i krvnih sudova. Svetska zdravstvena organizacija navodi da prestanak pušenja donosi zdravstvene koristi u svim životnim dobima i da nikada nije kasno ostaviti cigarete.
Promene počinju veoma brzo nakon poslednje cigarete. Prema podacima SZO, već za oko 20 minuta dolazi do pada srčane frekvencije i krvnog pritiska, dok se nakon 12 sati nivo ugljen-monoksida u krvi vraća na normalu. U narednim nedeljama poboljšavaju se cirkulacija i plućna funkcija, a godinu dana nakon prestanka pušenja rizik od koronarne bolesti srca približno je upola manji nego kod osobe koja nastavlja da puši.
Zato savet da se pušenje ostavi do 35. ili 40. godine ne treba shvatiti kao strogu medicinsku granicu. I osobe koje prestanu kasnije mogu značajno da smanje rizik od srčanih i drugih bolesti. SZO navodi da osobe koje prestanu da puše oko 40. godine mogu dobiti gotovo devet godina očekivanog životnog veka u odnosu na one koji nastave da puše.
A šta je sa kafom?
Ljubitelji kafe mogu da odahnu. Utin smatra da do tri šoljice dnevno, bez dodatka šećera, za većinu ljudi ne predstavlja problem i može biti povezano sa povoljnim efektima na kardiovaskularno zdravlje. Važno je, međutim, voditi računa o tome kada se kafa pije, posebno kod osoba kojima kofein remeti san.
Najnovija naučna preporuka Američkog udruženja za srce ide čak nešto dalje. Prema analizi objavljenoj u julu 2026. godine, za većinu odraslih do 400 miligrama kofeina dnevno, što odgovara približno pet standardnih šoljica kafe, smatra se bezbednim i može biti povezano sa manjim rizikom od pojedinih kardiovaskularnih bolesti. Ipak, efekat zavisi od osobe, vrste napitka i ukupnog unosa kofeina.
To, međutim, ne znači da je više kafe automatski bolje. Veće količine kofeina mogu kod pojedinih ljudi izazvati ubrzan rad srca, povišen krvni pritisak ili poremećaje srčanog ritma, dok su posebno problematični napici sa veoma visokim sadržajem kofeina, poput pojedinih energetskih pića.
Zbog toga stručnjaci savetuju da se količina kafe prilagodi individualnoj toleranciji. Osobe koje primećuju lupanje srca, nervozu, drhtanje ili probleme sa spavanjem nakon kafe trebalo bi da smanje unos i razgovaraju sa lekarom ukoliko se tegobe ponavljaju.
Četvrta decenija kao vreme za preventivu
Upravo oko 35. i 40. godine, kada mnogi ljudi još nemaju izražene simptome, korisno je obratiti pažnju na faktore koji dugoročno utiču na zdravlje srca – krvni pritisak, telesnu težinu, nivo šećera i masnoća u krvi, fizičku aktivnost, kvalitet sna, ishranu i pušenje, piše Tanjug.
Bolesti srca i krvnih sudova ostaju vodeći uzrok smrti u svetu, a SZO među najvažnijim promenljivim faktorima rizika navodi upotrebu duvana, nezdravu ishranu, fizičku neaktivnost i štetnu upotrebu alkohola.
Zato poruka kardiologa nije samo „ostavite cigarete i pijte manje kafe“, već podsećanje da se zdravlje srca gradi godinama – a da su male promene životnih navika često mnogo važnije nego što se na prvi pogled čini.
Jednostavno rečeno: ako već pušite, najbolji trenutak za prestanak nije nužno 40. rođendan – već što pre. A ako volite kafu, nema potrebe da je se odričete samo zbog straha za srce, sve dok je unos umeren i ne izaziva vam tegobe.
M. T.
