Pregled spavanja u laboratoriji obično se koristi za utvrđivanje problema kao što su apneja, hrkanje, prekidi disanja i česta buđenja. Tokom jedne noći beleže se moždani talasi, rad srca, disanje, nivo kiseonika, pokreti očiju i aktivnost mišića. Iako se prikuplja ogromna količina podataka, lekari u svakodnevnoj praksi uglavnom koriste samo nekoliko zbirnih pokazatelja.
Novi model veštačke inteligencije pokazao je da se u istim zapisima kriju obrasci koji mogu biti povezani sa dugoročnim rizikom od bolesti srca, kognitivnog slabljenja i ranije smrti. Sistem ne posmatra samo koliko puta je pacijent prestao da diše, već analizira način na koji se brojni fiziološki signali menjaju i međusobno povezuju tokom cele noći.
Vest je 3. avgusta u pet časova ujutru po istočnoameričkom vremenu predstavio EurekAlert, pozivajući se na istraživanje multidisciplinarnog tima Klivlendske klinike i kompanije IBM. Model je razvijen korišćenjem velike zbirke rutinskih studija spavanja povezanih sa kasnijim zdravstvenim podacima pacijenata.
Istraživači su želeli da provere da li računar može da prepozna grupe ljudi čiji zapisi izgledaju slično, čak i kada standardni nalazi ne ukazuju na veliku razliku. Model je pacijente rasporedio u pet kategorija koje su imale značajno različite dugoročne ishode.
To ne znači da algoritam iz jedne noći može nepogrešivo da predvidi budućnost određene osobe. Rezultati pokazuju statističku povezanost, a ne sigurnu prognozu. Ipak, činjenica da su se razlike ponovile i u nezavisnoj nacionalnoj grupi pacijenata ukazuje da sistem nije samo zapamtio podatke na kojima je prvobitno obučen.
Jedan od najčešćih pokazatelja kod sumnje na apneju jeste indeks koji meri broj prekida ili smanjenja disanja tokom jednog sata sna. Taj broj je koristan, ali može pojednostaviti veoma složen problem. Dve osobe sa istim indeksom mogu imati potpuno različito trajanje prekida disanja, pad nivoa kiseonika, reakciju srca i sposobnost organizma da se vrati u stabilno stanje.
Veštačka inteligencija može istovremeno da prati hiljade sitnih promena. Na primer, važno može biti koliko brzo kiseonik pada, kako srce reaguje neposredno nakon buđenja ili da li se određeni poremećaji javljaju u posebnoj fazi sna. Pojedinačni detalj možda nema veliko značenje, ali njihov zajednički obrazac može izdvojiti grupu sa većim rizikom.
Autori su naveli i da je model davao ujednačenije rezultate kod muškaraca i žena od nekih tradicionalnih pokazatelja. Apneja je dugo proučavana prvenstveno na muškim pacijentima, dok simptomi kod žena mogu biti drugačiji i manje očigledni. Umesto glasnog hrkanja i izražene dnevne pospanosti, mogu se javiti nesanica, jutarnje glavobolje, umor ili teškoće sa koncentracijom.
Ovakav sistem mogao bi jednog dana da pomogne lekarima da utvrde kome je potrebno pažljivije praćenje čak i kada standardni nalaz ne izgleda dramatično. Pacijent sa naizgled umerenim problemom mogao bi imati obrazac koji je povezan sa većim kardiovaskularnim rizikom, dok bi kod drugog čoveka isti osnovni broj imao blaže značenje.
Međutim, pre uvođenja u redovnu praksu potrebno je proveriti model u različitim državama, etničkim grupama, uzrastima i zdravstvenim sistemima. Algoritam koji dobro radi u jednoj bolnici ne mora automatski imati jednaku preciznost kod populacije sa drugačijim navikama, bolestima i dostupnošću lečenja.
Važno je i pitanje objašnjivosti. Lekar ne treba da dobije samo crvenu ili zelenu oznaku, već i razumljivo objašnjenje zbog čega je pacijent svrstan u određenu grupu. Bez toga postoji rizik da se računar doživljava kao nepogrešiv autoritet, iako svaki model može napraviti grešku.
Najzanimljivija poruka istraživanja možda se ne odnosi samo na san. Rutinski medicinski pregledi često sadrže više podataka nego što se danas koristi. Elektrokardiogram, snimak disanja ili laboratorijski rezultat mogu skrivati obrasce koje ljudsko oko teško uočava, ali ih algoritam može izdvojiti poređenjem velikog broja pacijenata.
San zauzima približno trećinu ljudskog života i predstavlja period u kojem se mogu pratiti rad mozga, srca i pluća bez uticaja dnevnih obaveza. Jedna noć u laboratoriji zato možda nije samo test hrkanja i prekida disanja. Ona može postati svojevrsni prozor u opšte stanje organizma, pod uslovom da se novi alati koriste oprezno i uvek uz procenu lekara.
S.B.
Izvor: Postinfo
