REJKJAVIK – Island neće ponovo otvoriti pregovore o članstvu u Evropskoj uniji, nakon što je na referendumu većina građana odbila predlog da se nastavi proces približavanja Briselu.
Više od 52 odsto birača glasalo je protiv obnove pregovora, prema rezultatima islandskog javnog servisa RUV.
Glasanje je održano nakon višemesečne debate o tome da li bi Island trebalo da preispita svoj odnos prema Evropskoj uniji u trenutku kada se geopolitička situacija u Evropi i na severu Atlantika značajno menja.
Za razliku od referenduma na kojem bi se odlučivalo o samom članstvu, birači su ovog puta odlučivali samo da li treba ponovo otvoriti pregovore.
Evropska integracija podelila birače
Rezultati su pokazali izraženu regionalnu razliku.
U Rejkjaviku je proevropska opcija dobila oko 56 odsto glasova, dok je većina birača u drugim delovima zemlje odbila obnovu pregovora.
Takav rezultat predstavlja preokret u odnosu na ranija istraživanja javnog mnjenja. Pristalice približavanja EU dugo su imale prednost, ali se raspoloženje birača promenilo u završnici kampanje.
Među najvažnijim temama bile su cene i životni standard, pitanje nacionalnog suvereniteta, kao i kontrola nad ribolovnim resursima, koji imaju veliki značaj za islandsku ekonomiju.
Zašto Island nije u EU
Island je specifičan slučaj u Evropi. Iako nije članica Evropske unije, njegova ekonomija je snažno povezana sa evropskim tržištem.
Kroz Evropski ekonomski prostor Island ima pristup jedinstvenom tržištu EU, dok je kao član Šengenskog prostora uključen u evropski sistem slobodnog kretanja.
Zauzvrat, Island primenjuje veliki deo pravila i standarda EU, ali bez mogućnosti da kao država članica učestvuje u donošenju odluka u institucijama Unije.
Upravo je ta situacija jedan od ključnih argumenata u dugogodišnjoj raspravi o članstvu.
Pristalice ulaska u EU smatraju da bi puno članstvo Islandu omogućilo veći uticaj na odluke koje već imaju posledice po njegovu ekonomiju, dok protivnici strahuju od gubitka dela nacionalne samostalnosti, posebno u oblastima koje su od strateškog značaja za zemlju.
Geopolitika ubrzala odluku
Vlada levog centra, koju predvodi socijaldemokratska premijerka Kristun Frostadoutir, prvobitno je planirala da referendum bude održan 2027. godine.
Međutim, proces je ubrzan zbog promenjenih bezbednosnih okolnosti na severu Atlantika i izjava američkog predsednika Donalda Trampa u vezi sa Grenlandom.
Island se nalazi u strateški važnom delu severnog Atlantika, između Severne Amerike i Evrope, što je poslednjih godina dodatno povećalo njegov geopolitički značaj.
U takvim okolnostima pitanje odnosa prema Evropskoj uniji ponovo je dobilo veći značaj, ali rezultat referenduma pokazuje da većina građana za sada ne vidi obnovu pregovora kao najbolji odgovor na promene u međunarodnom okruženju.
Šta dalje
Negativan rezultat ne znači da je pitanje islandskog članstva u EU zauvek zatvoreno, ali pokazuje da trenutno ne postoji većinska podrška za ponovno pokretanje procesa.
Island tako ostaje izvan Evropske unije, ali istovremeno duboko integrisan u evropsko tržište i šengenski prostor.
Za Brisel, rezultat predstavlja signal da postojeći model odnosa sa Islandom i dalje ima snažnu podršku među njegovim građanima, dok će eventualni pokušaj ponovnog otvaranja pitanja članstva zavisiti od budućih političkih okolnosti i promene javnog raspoloženja.
M. T.
