BRISEL – Najmanje 35.000 ljudi više nego što bi se očekivalo u normalnim uslovima umrlo je tokom četiri uzastopna rekordna toplotna talasa koji su ovog leta pogodili Evropu, pokazuju preliminarni podaci koji trenutno obuhvataju nešto manje od polovine kontinenta. Stručnjaci upozoravaju da bi konačan broj mogao značajno da poraste kada budu obrađeni podaci za avgust i uključene sve evropske zemlje.
Najveći deo do sada procenjenog viška smrtnosti zabeležen je u Nemačkoj, Francuskoj i Španiji, gde je broj dodatnih smrtnih slučajeva već premašio 25.000.
Nemačka je prijavila oko 14.000 smrtnih slučajeva povezanih sa ekstremnim temperaturama u periodu od 6. aprila do 9. avgusta, što ovu godinu čini najtežom u toj zemlji od kada se prate takvi podaci. Samo tokom jedne nedelje, od 22. do 28. juna, procenjeno je da je oko 9.600 ljudi umrlo zbog posledica ekstremne vrućine.
U Španiji je do sada procenjeno 4.947 smrtnih slučajeva povezanih sa toplotom, čime je 2026. već postala najsmrtonosnija godina po tom osnovu od kada se vode uporedivi podaci. Prethodni rekord zabeležen je 2022. godine, kada je procenjeno 4.520 takvih smrti.
U Francuskoj je do kraja jula evidentirano oko 7.300 dodatnih smrtnih slučajeva, ali konačni podaci još nisu dostupni. Zbog toga stručnjaci očekuju da će bilans za celu Evropu biti dodatno povećan kada se obrade podaci za avgust.
Toplotni talasi počeli su da pogađaju zapadnu Evropu još u maju, a tokom leta oboreni su temperaturni rekordi na stotinama meteoroloških stanica. Francuska je zabeležila najvišu prosečnu nacionalnu dnevnu temperaturu u istoriji merenja, dok su u Nemačkoj krajem juna obarani temperaturni rekordi tri dana zaredom, a na 46 meteoroloških stanica izmereno je više od 40 stepeni. U Španiji su temperature u pojedinim periodima prelazile 42 stepena.
Stručnjaci naglašavaju da se u ovakvim analizama ne govori samo o ljudima koji su preminuli direktno od toplotnog udara. Visoke temperature mogu da pogoršaju postojeće srčane, respiratorne i druge hronične bolesti, pa se veliki deo takozvane „viška smrtnosti“ registruje među ljudima koji su već bili zdravstveno ugroženi.
Posebno su ranjivi stariji ljudi, osobe sa hroničnim bolestima i građani koji žive u lošim stambenim uslovima, dok rizik dodatno povećavaju visoka vlažnost, nedostatak noćnog rashlađivanja i dugotrajno trajanje toplotnog talasa.
Svetska zdravstvena organizacija upozorila je ranije da je smrtnost povezana sa ekstremnim vrućinama u evropskom regionu značajno porasla tokom poslednjih decenija. Evropska komisija takođe navodi da se Evropa zagreva brže od drugih kontinenata i da klimatske promene povećavaju učestalost i intenzitet ekstremnih vremenskih pojava.
Posebnu težinu ovogodišnjim podacima daje činjenica da leto još nije završeno, dok preliminarna procena od najmanje 35.000 dodatnih smrti trenutno ne obuhvata celu Evropu niti konačne podatke za avgust.
Zbog toga stručnjaci upozoravaju da bi stvarni bilans ovogodišnjih toplotnih talasa mogao biti znatno veći od sadašnje procene.
M. T.
