U Evropskoj uniji stupila su na snagu nova pravila koja uvode strože obaveze za označavanje sadržaja kreiranog uz pomoć veštačke inteligencije. Cilj propisa je veća transparentnost i sprečavanje zloupotrebe AI tehnologije, posebno kada je reč o sadržajima koji mogu da dovedu javnost u zabludu.
Prema novim smernicama, fotografije, video-snimci, audio-zapisi i tekstovi nastali uz pomoć veštačke inteligencije, a koji se koriste u profesionalne svrhe, poput digitalnog oglašavanja, marketinških kampanja ili komercijalnih objava na društvenim mrežama, moraće da budu jasno označeni. Isto pravilo važi i za influensere koji ostvaruju prihod od svog sadržaja.
S druge strane, korisnici koji AI sadržaj objavljuju na privatnim profilima bez komercijalne svrhe nisu u obavezi da ga posebno označavaju.
Nova pravila predviđaju i da korisnici budu jasno obavešteni kada komuniciraju sa sistemom veštačke inteligencije, poput čet-bota, umesto sa stvarnom osobom.
Poseban fokus stavljen je na takozvane „dipfejk“ sadržaje, odnosno veoma uverljive foto i video-montaže koje mogu da posluže za manipulaciju javnim mnjenjem. Takvi materijali moraće od početka reprodukcije da sadrže vidljivu oznaku da su generisani ili izmenjeni uz pomoć veštačke inteligencije, a preporučuje se i korišćenje dodatnih interaktivnih obaveštenja koja korisnicima ukazuju na digitalne izmene.
Kod audio-zapisa, poput AI generisanih podkasta, na samom početku biće potrebno istaknuti napomenu da je govor nastao uz pomoć veštačke inteligencije, dok se za tekstualni sadržaj preporučuje postavljanje odgovarajuće oznake iznad teksta ili pored naslova.
Odgovornost za primenu ovih pravila snose i pružaoci AI usluga, među kojima su kompanije poput OpenAI, Googlea i Mete, koje treba da obezbede odgovarajuće oznake i tehnička rešenja, uključujući digitalne oznake čitljive mašinama radi lakšeg prepoznavanja veštački generisanog sadržaja.
Istovremeno, Evropska kancelarija za veštačku inteligenciju u Briselu pojačava nadzor nad velikim AI modelima, proveravajući njihovu bezbednost i potencijalne rizike, uključujući mogućnost izvođenja autonomnih sajber-napada. U slučaju bezbednosnih incidenata, kompanije će imati obavezu da ih bez odlaganja prijave nadležnim institucijama Evropske unije.
M. T.
