Snabdevanje Srbije energentima trenutno protiče bez većih problema, ali se energetska kriza ne smiruje i rizici za evropsko tržište nastavljaju da rastu, ocenio je stručnjak za energetiku Željko Marković.
On je upozorio da naftna kriza traje dugo i da se dodatno produbljuje, što predstavlja rizik za čitavu Evropu, koja je u velikoj meri zavisna od uvoza energenata.
Za Srbiju je, prema njegovim rečima, jedno od najvažnijih pitanja budućnost Naftne industrije Srbije i nastavak rada Rafinerije nafte u Pančevu. Domaća proizvodnja derivata od ključnog je značaja jer Srbija, ukoliko bi NIS prestao da radi, ne bi mogla jednostavno da nadoknadi kompletnu količinu uvozom.
Potpuni prelazak na uvoz derivata bio bi moguć tek nakon izgradnje dodatne logističke infrastrukture, pre svega produktovoda i drugih transportnih pravaca. Dodatni problem predstavlja i nizak vodostaj Dunava, kojim u Srbiju stiže značajan deo gotovih naftnih derivata, pa otežana plovidba komplikuje transport.
Gas pred grejnu sezonu
Neizvesnost postoji i na tržištu prirodnog gasa. Evropska skladišta trenutno nisu potpuno popunjena, a do početka novembra njihov nivo mogao bi da dostigne oko 80 odsto.
Marković upozorava da bi posebno hladna zima predstavljala dodatni pritisak na evropsko energetsko tržište.
Problemi postoje i u elektroenergetskom sektoru. Zbog suše i niskih vodostaja pojedine evropske nuklearne elektrane ne mogu da rade punim kapacitetom, što se posebno odražava na centralnu i jugoistočnu Evropu.
Zbog smanjenja nuklearne proizvodnje u Mađarskoj i Rumuniji, regionalnom sistemu trenutno nedostaje oko četiri gigavata bazne proizvodnje.
Solar ublažava pritisak, ali ne tokom celog dana
Deo manjka trenutno se nadoknađuje proizvodnjom iz obnovljivih izvora, pre svega solarnih elektrana. Međutim, problem nastaje u popodnevnim i večernjim satima, kada solarna proizvodnja opada, a potrošnja ostaje visoka.
Zbog toga su cene električne energije znatno više nego prošlog leta. Dok su prošle godine u podnevnim satima na regionalnim berzama cene bile blizu nule, sada se kreću oko 100 evra po megavat-satu.
Bugarska je u nešto povoljnijem položaju zahvaljujući velikim solarnim kapacitetima i razvoju baterijskih sistema, koji joj omogućavaju da deo energije sačuva i plasira kada je potražnja veća.
M. T.
