BRISEL – Upotreba veštačke inteligencije na radnom mestu u evrozoni gotovo je udvostručena za samo dve godine, pokazuje najnovije istraživanje Evropske centralne banke (ECB), prema kojem je udeo zaposlenih koji koriste AI porastao sa 26 odsto u 2024. na 41 odsto u 2025, a zatim na 52 odsto u 2026. godini.
Više od polovine zaposlenih obuhvaćenih istraživanjem sada koristi neku od AI tehnologija u svom poslu, uključujući alate poput ChatGPT-a, Claude-a i Gemini-ja. Korisnici ih u proseku primenjuju oko tri dana nedeljno.
Najveću sklonost ka korišćenju veštačke inteligencije imaju mlađi i obrazovaniji radnici. Među zaposlenima sa visokim nivoom obrazovanja udeo korisnika AI dostigao je 61 odsto, dok je kod radnika sa nižim nivoom obrazovanja 37 odsto.
AI štedi vreme, ali ne znači automatski i manje zaposlenih
Jedan od najzanimljivijih nalaza ECB-a odnosi se na produktivnost. Medijalni korisnik AI navodi da mu veštačka inteligencija uštedi oko tri sata rada nedeljno, odnosno približno 7,7 odsto medijalnog radnog vremena.
Ipak, to ne znači da je toliko porasla i ukupna produktivnost privrede. ECB navodi da je samo oko polovine zaposlenih prijavilo da koristi AI i da zahvaljujući njemu štedi vreme, pa se ukupna ušteda radnih sati na nivou cele ekonomije procenjuje na oko 3,8 odsto.
Najveće uštede vremena beleže se kod pojedinih zadataka, posebno kod programiranja i otklanjanja grešaka u kodu, gde korisnici prijavljuju gotovo osam sati uštede nedeljno. Međutim, takve poslove AI koristi relativno mali deo zaposlenih.
Da li AI uzima ljudima poslove?
Širenje veštačke inteligencije otvorilo je i pitanje da li kompanije zbog automatizacije počinju da smanjuju broj zaposlenih.
Prema najnovijim analizama ECB-a, za sada nema dokaza da je AI doveo do smanjenja ukupne zaposlenosti na nivou kompanija u evrozoni. Kompanije tehnologiju uglavnom koriste za unapređenje osnovnih i pomoćnih poslovnih procesa, dok je smanjenje troškova zaposlenih znatno ređe navedeno kao glavni razlog za uvođenje AI.
To, međutim, ne znači da AI neće uticati na tržište rada. ECB upozorava da će pojedina zanimanja biti više izložena promenama od drugih, posebno ona u kojima veliki deo posla čine rutinski i digitalizovani zadaci.
Podaci ukazuju i na moguće probleme za mlađe radnike u pojedinim visokoizloženim profesijama. Analiza ECB-a o američkom tržištu rada pokazuje da su efekti AI do sada bili ograničeni na ukupnu zaposlenost, ali da postoje znaci negativnog uticaja na pojedine grupe zanimanja, naročito na mlađe zaposlene u profesijama koje su više izložene mogućnosti zamene AI tehnologijom.
Istovremeno, AI može da stvori nova radna mesta i poveća produktivnost postojećih zaposlenih, što znači da će konačan efekat zavisiti od toga kako kompanije organizuju rad i koliko ulažu u obuku zaposlenih.
ECB zato ukazuje na potrebu za dodatnim obrazovanjem i obukom zaposlenih, kako bi se oslobođeno vreme i nove tehnološke mogućnosti pretvorili u veću proizvodnju, kvalitetnije usluge i nove poslovne prilike.
M. T.
