Nikad niži vodostaj Dunava nastavlja da otežava plovidbu kroz Srbiju, a posledice sve više oseća privreda. Kapaciteti barži smanjeni su sa uobičajenih 1.600 tona na svega 400 do 500 tona, dok raste rizik za snabdevanje i troškove transporta.
Nizak vodostaj Dunava nastavlja da predstavlja ozbiljan izazov za rečni saobraćaj i privredu Srbije, jer su kapaciteti transporta robe značajno smanjeni, a plovidba na pojedinim deonicama postaje sve složenija.
Kapetan rečne plovidbe Vladica Zdravković izjavio je da je vodostaj Dunava i dalje u opadanju, zbog čega su ugroženi trgovački tokovi i povećani rizici za brodarske kompanije.
Kritične tačke na toku Dunava kroz Srbiju su, prema njegovim rečima, područja kod Bezdanа, Apatina, Novog Sada, Prahova i deonica nizvodno od Đerdapa, dok probleme sa otežanom plovidbom beleže i pojedini sektori na Savi.
Zdravković je upozorio da je Dunav već premašio istorijski minimum zabeležen 1909. godine, a dodatni pad nivoa vode mogao bi još više da ograniči mogućnosti transporta.
Najveći problem trenutno predstavlja smanjenje nosivosti plovila. Dok je ranije jedna barža mogla da preveze oko 1.600 tona robe, sada se zbog niskog vodostaja taj kapacitet smanjio na svega 400 do 500 tona.
„Kapacitet barže je sada na jednoj trećini. Ako se nastavi pad vodostaja, postoji rizik da ni takav obim transporta više neće biti moguć na pojedinim deonicama“, upozorio je Zdravković.
Smanjena efikasnost rečnog transporta direktno utiče na troškove poslovanja, jer kompanije za isti obim robe moraju da angažuju više plovila ili da koriste skuplje alternative, poput drumskog i železničkog transporta.
Prema oceni stručnjaka, povećanje troškova logistike može se preliti i na krajnje cene proizvoda, posebno kod roba koje se tradicionalno prevoze vodnim putem.
Ipak, Zdravković je istakao da u Srbiji trenutno nema razloga za paniku kada je reč o osnovnom snabdevanju, navodeći da država raspolaže dovoljnim zalihama goriva i pitke vode.
On je apelovao na građane da odgovorno koriste resurse, posebno električnu energiju i vodu, imajući u vidu ekstremne vremenske uslove i pritiske koje suša stvara na infrastrukturu.
Nizak Dunav još jednom pokazuje koliko klimatski faktori mogu direktno da utiču na ekonomiju – od logistike i cena transporta do stabilnosti snabdevanja i poslovnih odluka kompanija.
