Ono što je počelo kao ekstremna suša i dramatičan pad vodostaja Dunava preraslo je u ozbiljan energetski i ekonomski problem za Mađarsku.
Nuklearna elektrana Pakš, najveće nuklearno postrojenje u zemlji, morala je da smanji proizvodnju zbog rekordno niskog vodostaja Dunava, koji se koristi za hlađenje elektrane. Početkom avgusta samo je jedan od četiri turbinska bloka bio aktivan, uz proizvodnju na nešto više od deset odsto kapaciteta.
Situacija je bila toliko ozbiljna da se Mađarska našla pred mogućnošću potpunog zaustavljanja elektrane, što bi bio prvi takav slučaj u 44 godine rada Pakša.
Od vremenske nepogode do ekonomskog problema
Smanjenje proizvodnje Pakša ne znači samo manje električne energije iz nuklearnog izvora. Za Mađarsku to znači i veću potrebu da nedostatak nadoknadi drugim izvorima, uključujući uvoz.
To povećava troškove i dodatno izlaže zemlju promenama na evropskom energetskom tržištu.
Posledice su se već prelile na finansijsko tržište. Mađarska forinta tokom prethodne nedelje oscilirala je između približno 360 i 367 forinti za evro, da bi nedelju završila oko 365 forinti za evro.
Pored smanjene proizvodnje Pakša, na kretanje valute uticali su i geopolitički rizici, cene energije, očekivanja u vezi sa kamatnim stopama i podaci iz američke ekonomije.
Dunav postaje energetski problem Evrope
Posebno zabrinjava činjenica da Mađarska nije jedina zemlja koja posledice ekstremno niskog Dunava oseća kroz elektroenergetski sistem.
U Rumuniji je nuklearna elektrana Černavoda, koja se takođe oslanja na Dunav za hlađenje, suočena sa sličnim problemom. Zbog ekstremno niskog vodostaja preduzimane su hitne mere kako bi se obezbedio dovoljan dotok vode do elektrane, dok je jedan od reaktora radio smanjenim kapacitetom.
To pokazuje novu dimenziju evropskog problema sa ekstremnim vremenskim uslovima: suša više nije samo pitanje poljoprivrede, plovidbe i snabdevanja vodom, već direktno utiče i na proizvodnju električne energije.
Kada priroda postane faktor na berzama
Forinta je u ovom slučaju jedan od pokazatelja koliko su energetski sistemi i finansijska tržišta međusobno povezani.
Ukoliko zemlja koja se oslanja na nuklearnu energiju iznenada mora da povećava uvoz struje zbog problema sa hlađenjem elektrane, investitori počinju da procenjuju moguće posledice po trgovinski bilans, inflaciju i monetarnu politiku.
Mađarski analitičari zbog toga upozoravaju da će forinta i dalje biti osetljiva na vesti koje se odnose na energiju, kamatne stope i raspoloženje međunarodnih investitora.
Problem koji neće nestati sa prvim kišama
Iako bi pad temperatura i veći dotok vode mogli da ublaže trenutni pritisak, događaji oko Pakša i Černavode otvorili su šire pitanje otpornosti evropske energetike na klimatske ekstreme.
Nuklearna energija se tradicionalno smatra stabilnim izvorom električne energije, ali primer Mađarske pokazuje da ni nuklearne elektrane nisu potpuno izolovane od posledica suše i ekstremnih temperatura kada zavise od velikih reka za rashladnu vodu.
Dunav je tako ovog leta postao mnogo više od plovnog i privrednog koridora. Njegov istorijski nizak vodostaj utiče na energetiku, industriju, transport i finansijska tržišta više država centralne i jugoistočne Evrope.
A u Mađarskoj se taj pritisak već vidi i na forinti.
M. T.
Foto: Tanjug/Daniel Kiss
