Protok Dunava na ulazu u Rumuniju, kod Bazjaša, i dalje je izuzetno nizak i prema prognozi Nacionalnog instituta za hidrologiju i vodoprivredu (INHGA) tokom naredna tri dana trebalo bi da bude oko 1.300 kubnih metara u sekundi.
Do 25. avgusta očekuje se blagi porast, na oko 1.350 kubnih metara u sekundi, ali će to i dalje biti višestruko manje od višegodišnjeg proseka za avgust, koji iznosi oko 3.900 kubnih metara u sekundi, prenosi Ađerpres.
Nizak protok posebno zabrinjava zbog posledica po energetiku. Zbog nedostatka vode za hlađenje, u rumunskoj nuklearnoj elektrani Černavoda obustavljen je rad dva reaktora, koji su u normalnim uslovima obezbeđivali približno petinu raspoložive električne energije u zemlji.
Rumunsko Ministarstvo energetike saopštilo je da elektroenergetski sistem raspolaže mogućnostima za nadoknadu proizvodnog deficita. Među njima su veća proizvodnja iz vetroelektrana, angažovanje energetske grupe Rovinari 4, hidroelektrana, kao i korišćenje prekograničnih kapaciteta.
Prema navodima rumunskih vlasti, zatvaranje reaktora ne ugrožava nuklearnu bezbednost, ali predstavlja ozbiljan izazov za proizvodnju električne energije u trenutku kada se zemlja suočava sa veoma visokim temperaturama i povećanom potrošnjom.
I Mađarska pokušava da sačuva proizvodnju u Pakšu
Problemi sa niskim Dunavom nisu ograničeni na Rumuniju. U Mađarskoj je rekordno nizak vodostaj ugrozio rad nuklearne elektrane Pakš, koja se takođe oslanja na vodu Dunava za hlađenje.
Elektrana je ranije ovog meseca zbog nedostatka rashladne vode smanjila proizvodnju na svega oko 10 odsto kapaciteta, a kasnije je proizvodnja delimično povećana, na oko 25 odsto. Jedna turbina ponovo je uključena nakon što je nivo Dunava nakratko porastao.
Međutim, pad vodostaja ponovo je izazvao zabrinutost. Mađarske vlasti najavile su i sprovođenje vanrednih mera kod Pakša, uključujući potapanje dve velike barže, kako bi se nivo vode u blizini nuklearne elektrane privremeno podigao i omogućilo dovoljno vode za hlađenje postrojenja. Planirana je i izgradnja podvodne pregrade u koritu Dunava koja bi trebalo dugoročnije da podigne nivo vode kod elektrane.
Pakš je od posebnog značaja za mađarski elektroenergetski sistem, jer nuklearna elektrana u normalnim uslovima proizvodi približno polovinu električne energije u zemlji. Dugotrajno smanjenje proizvodnje zato predstavlja i ekonomski i energetski problem.
Problem se proteže duž celog toka Dunava
Ekstremno nizak vodostaj posledica je dugotrajne suše, visokih temperatura i veoma malog dotoka vode u gornjem delu sliva. Posledice se ne osećaju samo u energetici, već i u rečnom saobraćaju, poljoprivredi i ekosistemima.
Nizak nivo vode već je doveo do problema u plovidbi, dok su pojedine zemlje duž Dunava morale da preduzimaju vanredne mere kako bi obezbedile dovoljne količine vode za industriju i energetska postrojenja.
Posebno je značajno što se problemi sa hlađenjem nuklearnih elektrana pojavljuju istovremeno u Mađarskoj i Rumuniji. To pokazuje koliko su energetski sistemi koji zavise od velikih reka osetljivi na dugotrajne suše i ekstremne vremenske uslove.
Za sada se na ulazu u Rumuniju ne očekuje značajniji oporavak protoka. Blagi rast na oko 1.350 kubnih metara u sekundi do 25. avgusta bio bi tek neznatno poboljšanje u odnosu na višegodišnji prosek.
Dunav tako ostaje jedan od ključnih pokazatelja posledica ovogodišnje suše u srednjoj i jugoistočnoj Evropi – od problema sa plovidbom i poljoprivredom do direktnog udara na proizvodnju električne energije.
M. T.
