Pregovori MOL-a i Gaspromnjefta o prodaji većinskog ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije napreduju, a Srbija u tom procesu nije prepreka, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović, uz poruku da država priprema i alternativne opcije ukoliko dogovor ne bude postignut.
Pregovori mađarskog MOL-a i ruskog Gaspromnjefta o prodaji većinskog udela u Naftnoj industriji Srbije (NIS) napreduju, a Srbija u tom procesu nije prepreka, izjavila je ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.
Ona je navela da se očekuje da ruska i mađarska strana uskoro finalizuju dogovor, nakon čega bi ugovor morao da dobije i odobrenje američkog Ministarstva finansija, odnosno Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC).
„Nadamo se skoroj finalizaciji dogovora između ruske i mađarske strane, koje treba da dobije i odobrenje OFAK-a“, rekla je Đedović Handanović za Politiku.
Prema njenim rečima, takav dogovor predstavljao bi trajno i održivo rešenje za NIS, koji se trenutno suočava sa velikom neizvesnošću i posluje u uslovima privremenih rešenja.
Ministarka je istakla da je država spremna da razmatra i druge mogućnosti ukoliko pregovori ne budu završeni povoljnim ishodom, sa ciljem da zaštiti interese Srbije.
ADNOC odustao od ulaska u vlasništvo
Govoreći o interesovanju kompanije ADNOC za NIS, Đedović Handanović je navela da je ta kompanija bila zainteresovana za ulazak u vlasničku strukturu kao manjinski akcionar, ali tek nakon što bi MOL otkupio paket od 56 odsto akcija od Gaspromnjefta.
„Naš stav kao države je da bi ulazak ADNOC-a bio dobar za NIS i stojimo pri tom stavu“, rekla je ministarka.
Vlasnička struktura NIS-a nalazi se u fokusu zbog američkih sankcija prema ruskom energetskom sektoru i većinskom ruskom vlasništvu u kompaniji, zbog čega je budući aranžman potrebno uskladiti i sa zahtevima američkih vlasti.
Nizak Dunav dodatno otežava snabdevanje
Pored vlasničkog pitanja NIS-a, energetski sektor suočava se i sa problemima u transportu energenata zbog izuzetno niskog vodostaja Dunava.
Đedović Handanović ocenila je da je nizak vodostaj ozbiljno poremetio lance snabdevanja naftom i naftnim derivatima u čitavom regionu.
Prema procenama koje je navela, zbog otežane plovidbe može da stigne svega 25 do 30 odsto planiranih količina, što predstavlja ozbiljan izazov za energetski sistem i privredu.
Ipak, ministarka je poručila da Srbija za sada uspeva da obezbedi dovoljne količine goriva i očuva sigurnost snabdevanja.
Nizak vodostaj Dunava predstavlja problem i za druge energetske i industrijske lance snabdevanja, jer ograničena plovidba smanjuje mogućnosti dopreme sirovina i robe rečnim putem.
„Bistrica“ među ključnim energetskim projektima
Đedović Handanović govorila je i o projektu reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, koji je ocenila kao jedan od najznačajnijih strateških energetskih projekata Srbije.
Prema njenim rečima, pripremni radovi trebalo bi da počnu ove godine, dok se početak radova na glavnom postrojenju očekuje krajem naredne godine.
Projekat se priprema uz saradnju sa Japanskom agencijom za međunarodnu saradnju (JICA), sa kojom bi naredne godine trebalo da bude potpisan ugovor o zajmu.
Ministarka je istakla i značaj postojeće reverzibilne hidroelektrane „Bajina Bašta“, koja Srbiji omogućava da u periodima nižih cena električne energije skladišti energiju i koristi je kada je potražnja veća i kada je energija skuplja.
Razvoj reverzibilnih hidroelektrana deo je šire strategije povećanja fleksibilnosti elektroenergetskog sistema, posebno u uslovima sve većeg oslanjanja na obnovljive izvore energije čija proizvodnja zavisi od vremenskih uslova.
Za Srbiju se tako istovremeno otvaraju tri ključna energetska izazova – rešavanje vlasničkog pitanja NIS-a, očuvanje stabilnog snabdevanja energentima u uslovima otežanog transporta Dunavom i ulaganje u nove kapacitete koji bi dugoročno povećali sigurnost elektroenergetskog sistema.
