Bruto devizne rezerve Narodne banke Srbije povećane su tokom jula za 893 miliona evra, na oko 30,5 milijardi evra, čime je dostignut njihov rekordni nivo posmatrano na kraju meseca.
Rast rezervi podržali su pre svega prilivi ostvareni intervencijama na domaćem deviznom tržištu i prodajom državnih hartija od vrednosti na međunarodnom finansijskom tržištu.
Najveći pojedinačni priliv tokom jula ostvaren je neto kupovinom deviza u iznosu od 570 miliona evra. Po osnovu prodaje državnih hartija od vrednosti Srbija je prihodovala dodatnih 488,3 miliona evra, dok su upravljanje rezervama, donacije i drugi osnovi doneli još 138 miliona evra u neto iznosu.
Ovi prilivi bili su dovoljni da pokriju odlive po osnovu izmirenja deviznih obaveza države, koji su iznosili 155,2 miliona evra. Tržišni efekti su, međutim, smanjili nivo rezervi za 148,1 milion evra, usled slabljenja dolara prema evru i pada cena inostranih hartija od vrednosti.
Neto devizne rezerve krajem jula iznosile su 25,99 milijardi evra, što je za 930,6 miliona evra više nego krajem juna. Istovremeno, nivo bruto rezervi omogućava pokrivenost novčane mase M1 od 168,3 odsto i sedam meseci uvoza robe i usluga.
Značajan deo rezervi čini zlato. Na kraju jula u deviznim rezervama bilo je rekordnih 54.791,1 kilogram zlata, vrednog oko 6,16 milijardi evra, odnosno 20,2 odsto ukupnih bruto rezervi.
Srbija je tokom jula kupila 225,8 kilograma zlata, kroz nabavku 18 zlatnih poluga od kompanije Serbia Zijin Copper. Od početka godine kupljeno je ukupno 2,3 tone zlata.
Na deviznom tržištu dinar je tokom jula bio gotovo nepromenjen prema evru, dok je od početka godine nominalno oslabio 0,1 odsto. Obim trgovine devizama na međubankarskom tržištu u julu iznosio je 993,7 miliona evra, a za prvih sedam meseci 6,09 milijardi evra.
M. T.
Foto-Tanjug-Shutterstock.com-BalkansCat-ilustracija
