BEOGRAD – Fabrika humanoidnih robota kompanije Minth u Šapcu otvara za Srbiju mnogo širu ekonomsku mogućnost od zapošljavanja više od 200 ljudi u novom proizvodnom pogonu, ocenio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Prema njegovim rečima, Srbija ulazi u industriju koja se tek formira, a najveća potencijalna korist za domaću privredu jeste mogućnost da se kroz ovu investiciju povežu proizvodnja, razvoj tehnologije i domaća inženjerska baza.
Čadež smatra da bi primena robota mogla da poveća produktivnost srpskih kompanija između 35 i 70 odsto. To znači da se ekonomski efekat investicije ne završava na fabrici u Šapcu – on može da se proširi na kompanije koje će robote koristiti u proizvodnji.
Srbija dobija proizvodnju, ali traži veću vrednost
Za Srbiju je neposredna korist investicije nova industrijska proizvodnja, zapošljavanje i uključivanje domaćih dobavljača.
Međutim, mnogo značajniji efekat mogao bi da dođe kroz transfer znanja.
Ako domaće firme budu učestvovale u razvoju softvera, sistemima za učenje robota, senzorskim tehnologijama, održavanju i integraciji robotskih sistema, deo novostvorene vrednosti ostajaće u Srbiji.
Čadež upravo na to ukazuje kada govori o povezivanju nove fabrike sa domaćim kompanijama iz IT i gejming sektora.
Poseban potencijal vidi u tehnologijama za snimanje pokreta, 3D modelovanju i razvoju digitalnih sistema koji mogu da posluže za obuku humanoidnih robota.
Minth dobija evropsku proizvodnu bazu
Sa druge strane, kineski Minth kroz proizvodnju u Srbiji dobija pristup lokalnoj industrijskoj infrastrukturi, radnoj snazi, domaćim dobavljačima i iskustvu koje je već stekao poslovanjem na srpskom tržištu.
Za kompaniju je posebno važno to što ulazi u sektor koji bi mogao snažno da raste u narednim godinama.
Čadež humanoidnu robotiku upoređuje sa razvojnim fazama mobilnih telefona i električnih automobila, kada je bilo teško proceniti koliko će brzo nova tehnologija postati masovno tržište.
Kineski proizvođač tako ne ulaže samo u trenutnu proizvodnju, već pokušava da zauzme poziciju u industriji čiji se globalni lanac vrednosti tek formira.
Najveći potencijal je u povećanju produktivnosti
Za Srbiju bi dugoročno najvažniji efekat mogao da bude smanjenje troška proizvodnje po jedinici proizvoda i povećanje proizvodnje po zaposlenom.
Problem domaće privrede nije samo nedostatak radne snage već i potreba da se uz postojeći broj zaposlenih proizvede više, kvalitetnije i konkurentnije.
„Roboti ne zamenjuju radnu snagu koju ima, nego zamenjuju radnu snagu koje nema“, ocenjuje Čadež.
Takav proces mogao bi posebno da bude značajan u industrijama koje imaju problem sa nedostatkom radnika za teške, monotone ili rizične poslove.
Humanoidni roboti dodatno su zanimljivi zato što mogu da koriste postojeće ljudsko okruženje – proizvodne linije, alate i radne prostore – bez potpune rekonstrukcije fabrika.
Od stranog kapitala do domaće tehnološke vrednosti
Za Srbiju zato ostaje ključno pitanje šta će se dešavati nakon početka proizvodnje.
Ako se investicija bude zasnivala prvenstveno na sklapanju, najveći deo tehnološke vrednosti ostajaće van zemlje.
Ukoliko, međutim, Šabac postane mesto na kojem se osim proizvodnje razvijaju softver, sistemi upravljanja, obuka robota i domaći dobavljački lanac, korist za Srbiju biće višestruko veća.
Čadež smatra da Srbija upravo kroz takve projekte menja strukturu svoje privrede i udaljava se od modela zasnovanog pre svega na radno intenzivnoj proizvodnji, piše Tanjug.
Za Minth je Šabac ulaz u novu industriju. Za Srbiju je test da li može da od stranog ulaganja napravi domaći tehnološki ekosistem.
Ukoliko u tome uspe, najveći profit neće biti samo u prodatim robotima, već u većoj produktivnosti, novim znanjima i kompanijama koje će nastati oko njihove proizvodnje i primene.
M. T.
