Velike vrućine predstavljaju dodatno opterećenje za srce i krvotok, a visoke temperature mogu izazvati vrtoglavicu, gubitak ravnoteže i pad pritiska, izjavila je internista i kardiolog dr Snežana Bašić.
Ona je za Tanjug objasnila da se tokom velikih vrućina veća količina krvi zadržava na periferiji krvotoka, dok krv sporije dolazi do srca. Zbog toga, kako je navela, može doći do problema sa cirkulacijom, naročito kod osoba koje već imaju kardiovaskularne tegobe.
Bašić je ukazala i na značaj dovoljnog unosa tečnosti tokom toplih dana, ali je istakla da starije osobe ne bi trebalo samostalno da povećavaju unos tečnosti bez saveta lekara, jer prevelika količina može dodatno opteretiti srce, piše Tanjug.
Ko je posebno ugrožen
Iako mlađe osobe uglavnom lakše podnose visoke temperature, Bašić upozorava da ni one nisu potpuno zaštićene. Osobe koje moraju da rade na otvorenom trebalo bi da se redovno hidriraju i što manje izlažu direktnom sunčevom zračenju.
Starijim osobama savetuje se da tokom najtoplijeg dela dana ostanu u zatvorenim i rashlađenim prostorijama. Kod mladih koji borave u klimatizovanom prostoru temperatura bi, prema njenom savetu, trebalo da bude oko 26 stepeni.
Vrućina i alkohol posebno rizična kombinacija
Kardiolog upozorava da je kombinacija visokih temperatura i alkohola posebno opasna, jer oba faktora dovode do širenja krvnih sudova. To može izazvati pad krvnog pritiska, probleme sa cirkulacijom, srcem i mozgom, pa čak i gubitak svesti.
Visoke temperature mogu predstavljati rizik i za učesnike u saobraćaju, posebno ako se vozi bez klima-uređaja. Zbog mogućnosti kolabiranja i pada koncentracije, Bašić savetuje da se automobil rashlađuje tokom vožnje.
Rashlađivanje i lagana odeća
Tokom vrelih dana važno je rashlađivati prostorije, ali ventilator ne mora da bude usmeren direktno prema telu. Preporučuju se i češće tuširanje i lagana, prijatna odeća, po mogućstvu od pamuka.
Poseban oprez potreban je kod osoba koje koriste terapiju za visok krvni pritisak. Bašić naglašava da lekove ne treba samoinicijativno prekidati niti menjati dozu zbog visokih temperatura, već da odluku o eventualnom smanjenju terapije treba da donese lekar.
Tokom toplotnog talasa najvažnije je izbegavati direktno sunce u najtoplijem delu dana, održavati odgovarajuću hidrataciju i obratiti pažnju na simptome poput vrtoglavice, slabosti, malaksalosti i poremećaja svesti.
M. T.
