Svet je svedočio još jednoj sportskoj magiji u režiji dvojice genijalaca rođenih 1987. godine – dok je Mesi čarao fudbalskim terenima, Novak Đoković je na Vimbldonu odigrao pet sati dugu simfoniju za istoriju.
Elon Mask i svi ostali vizionari koji planiraju slanje poruka vanzemaljskim civilizacijama ne moraju mnogo da razmišljaju – u tu novu kosmičku sondu dovoljno je samo spakovati snimak poslednjih nekoliko poena super taj-brejka između Novaka Đokovića i Feliksa Ože-Alijasima. To je ultimativni dokaz ljudske izdržljivosti, snage uma i volje za pobedom. Na rastojanju od tačno 6.750 kilometara, paralelno, Mesi i Đoković su vodili identične bitke protiv sopstvenih tela, protiv mlađih rivala i protiv sata koji neumitno kuca. Obojica su odbili da podignu belu zastavu i prepuste se sudbini, a njihove pobede su dokaz da se fenomen ovakvih šampiona više nikada neće ponoviti u istoriji sporta.
Đoković je protiv Kanađanina prošao kroz prave Scile i Haribde, ali njegova misija u Londonu još uvek nije završena. Cilj je kristalno jasan – osvajanje tog toliko željenog osmog vimbldonskog pehara i stavljanje tačke na magičnu 25. grend slem titulu. Iako je Ože-Alijasim pružio ruku spasa Janiku Sineru time što je maksimalno izmorio srpskog tenisera, Novak sada ima dva dana tišine, dva dana da izvida rane i pripremi se za osvetu Italijanu koji ga je prošle godine glatko porazio na istom mestu. Ako nas ovaj petosatni rolerkoster nije uverio da Novak i dalje ima barut u nogama i vatru u očima, onda neće ništa. Zaboravite holivudske blokbastere i filmsku epiku, stvarni heroj sa reketom umesto mača ponovo korača ka besmrtnosti, dokazujući da bi u direktnom duelu između vremena i Novaka Đokovića, Srbin nekako našao način da slavi.
M.M.
