Fudbalski klub Vojvodina podsetio je kompletnu sportsku javnost u regionu šta zapravo znači lokalpatriotizam i kako se čuva sećanje na ljude koji su menjali istoriju evropske igre.
Nedeljna noć pod reflektorima „Karađorđa“ bila je sve samo ne obična prezentacija tima. Bio je to čas istorije, porodični skup i demonstracija pripadnosti jednom klubu koji je, kako reče Vujke, uvek na suprotnoj strani od svih ostalih. Novi Sad je pokazao vernost i poslao snažnu poruku stručnom štabu i igračima pred velika iskušenja u novoj takmičarskoj godini. Gromoglasni aplauzi pratili su svakog igrača, ali skandiranje Dejanu Zukiću pokazalo je ko je istinski motor ovog tima i produžena ruka navijača na terenu.
Miroslav Tanjga je sa saradnicima svesno preuzeo teret pritiska, obećavši da će ekipa dati svoj maksimum u svakom trenutku. Najemotivniji deo večeri ipak je pripao istoričaru i članu uprave Petru Đurđevu, čiji je govor o Vujadinu Boškovu naterao suze na oči mnogima. Đurđev je podsetio na dane kada je Vujke doneo titulu 1966. godine, ali i na njegovu veličinu jer nikada, vodeći svetske gigante poput Real Madrida ili Rome, nije zaboravio odakle je krenuo. Poruka da je najveći zadatak Vojvodine da stvara dobre ljude, pa tek onda velike fudbalere, odzvanjala je Podbarom, Limanom, Grbavicom i Salajkom. Film „Vujke, jedan jedini“ zatvorio je ovo magično veče, ostavljajući navijače u uverenju da će Vujke sa neba slati asistencije, a da će Zuka i ekipa već u četvrtak protiv Ferencvaroša početi da ispisuju nove zlatne stranice.
M.M.
