Srbija se poslednjih godina suočava sa sve većim brojem šumskih i požara na otvorenom, a pored visokih temperatura, jedan od glavnih uzroka je ljudski faktor. Šef odseka u Upravi za Vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije Aleksandar Krstić upozorio je da najveći broj požara nastaje zbog nepažnje građana i apelovao na odgovorno ponašanje, posebno tokom letnjih meseci.
Krstić je izjavio da se poslednje dve godine beleži porast broja šumskih požara u Srbiji, ističući da vatrogasno-spasilačke jedinice iz svake požarne sezone izvlače iskustva kako bi bile još spremnije za nove izazove.
„Svake godine trudimo se da naučimo nešto novo i unapredimo način reagovanja. Nadamo se da će naredna sezona biti mirnija, ali se za najgori scenario uvek pripremamo“, rekao je Krstić.
On je podsetio da požari na otvorenom pre nekoliko godina nisu bili toliko učestali, ali da klimatske promene i sve duži periodi visokih temperatura značajno povećavaju rizik od njihovog izbijanja.
Posebno je upozorio da velike materijalne štete često nastaju zbog kasnog prijavljivanja požara, zbog čega je od presudnog značaja da građani odmah pozovu vatrogasce čim primete dim ili vatru.
Krstić je uputio apel poljoprivrednicima da ne spaljuju biljne ostatke na njivama, jer se vatra vrlo lako može oteti kontroli i proširiti na šumske komplekse, useve, objekte i domaćinstva.
Govoreći o uzrocima požara, naveo je da ih može izazvati i najmanja varnica, posebno u blizini železničkih pruga, gde dolazi do varničenja između vozova i šina. U prirodi opasnost predstavlja i odbačeno staklo koje, pod određenim uglom sunčevih zraka, može delovati poput sočiva i izazvati požar.
Među prirodnim uzrocima izdvojio je i udare groma, koji tokom letnjih oluja često izazivaju požare u teško pristupačnim predelima.
Najugroženiji delovi Srbije su zapadni, istočni i južni krajevi zemlje, gde se nalaze najveće šumske površine, ali i planinska područja i napuštena sela u kojima požari često kasno budu primećeni.
Krstić je naglasio da vatrogasci neprekidno prolaze obuke i taktičke vežbe kako bi što efikasnije reagovali u vanrednim situacijama. Kako je objasnio, gašenje požara u objektima i na otvorenom zahteva potpuno različite metode rada, ali je prioritet uvek isti – spasavanje ljudi.
„Prvo spasavamo i evakuišemo ljude, zatim životinje i materijalna dobra, a potom pristupamo lokalizaciji i gašenju požara kako bismo sprečili njegovo širenje i dodatno zagađenje vazduha“, rekao je on.
Građane je pozvao da svaki požar odmah prijave na broj 193, naglašavajući da je bolje da stigne više prijava nego nijedna.
„Najvažnije je da nas pozovete na vreme, kažete tačnu lokaciju ili orijentir i ostanete smireni. Ako možete, sačekajte vatrogasce na pristupačnom mestu i pomozite nam da što brže stignemo do požara“, poručio je Krstić.
Govoreći o opremi, istakao je da se za izviđanje koriste dronovi i helikopteri Ministarstva unutrašnjih poslova, ali da nijedna tehnologija ne može u potpunosti da zameni rad vatrogasaca na terenu.
On je podsetio da Srbija učestvuje u Mehanizmu civilne zaštite Evropske unije i da vatrogasci iz naše zemlje redovno odlaze u međunarodne misije, posebno u Grčku, gde pomažu u gašenju velikih šumskih požara.
„Naši vatrogasci su cenjeni među evropskim kolegama zbog iskustva i načina rada. Ipak, najvažnije je da se požari spreče, jer nijedna intervencija nije lakša od požara koji nikada nije izbio“, zaključio je Krstić.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/anut21ng Stock, ilustracija
