Nove evropske odredbe o pravima putnika u vazdušnom saobraćaju doneće brže rešavanje zahteva za naknadu štete, veću transparentnost prilikom kupovine avio-karata i bolju zaštitu posebno osetljivih kategorija putnika, ocenio je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić, uz napomenu da će Srbija u procesu evropskih integracija morati da uskladi svoje propise sa regulativom Evropske unije.
Nova pravila o pravima putnika u vazdušnom saobraćaju, koja je usvojio Evropski parlament, trebalo bi da unaprede zaštitu svih putnika koji putuju iz zemalja Evropske unije ili ka državama članicama, ocenio je direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije (YUTA) Aleksandar Seničić.
On ističe da se ne radi o potpuno novim pravima, već o preciznijem definisanju i strožoj obavezi avio-kompanija da ih primenjuju, što bi trebalo da doprinese većoj pravnoj sigurnosti putnika.
„Pravila su i ranije postojala, ali su sada mnogo čvršće nametnuta avio-kompanijama. Ostaje da se vidi kako će ih prevoznici primenjivati u praksi, ali je svaka mera koja povećava bezbednost i zaštitu putnika svakako dobrodošla“, rekao je Seničić.
Jedna od najznačajnijih novina jeste obaveza avio-kompanija da zahteve za naknadu štete zbog otkazanih ili značajno odloženih letova reše u roku od 30 dana. Prema njegovim rečima, upravo je jasno definisan rok ono što je putnicima godinama nedostajalo.
Pored toga, nova pravila predviđaju veću transparentnost prilikom formiranja cena avio-karata. Putnici će unapred imati jasnije informacije o osnovnoj ceni karte, kao i o tome šta ona obuhvata, uključujući dozvoljeni ručni prtljag. Seničić smatra da će posebno značiti jedinstvena pravila o dimenzijama ručnog prtljaga, čime bi trebalo da budu izbegnute brojne nedoumice i dodatni troškovi na aerodromima.
Posebna pažnja posvećena je i zaštiti osoba sa invaliditetom, trudnica, porodica sa decom i maloletnika koji putuju bez pratnje. Kako ocenjuje direktor YUTA, ključ uspešne primene novih pravila biće efikasna kontrola i dosledna kaznena politika prema prevoznicima koji ih budu kršili.
Govoreći o mogućnosti da slični standardi budu uvedeni i u Srbiji, Seničić smatra da je to izvesno, jer je usklađivanje domaćih propisa sa evropskim zakonodavstvom deo procesa pristupanja Evropskoj uniji, posebno u oblastima zaštite potrošača i turističkih usluga.
Osvrćući se na primenu novog sistema ulaska i izlaska iz Evropske unije (EES), koji podrazumeva biometrijske kontrole za državljane zemalja koje nisu članice EU, Seničić kaže da nije bilo realno očekivati da Evropska unija odustane od njegove primene, uprkos upozorenjima aerodroma i avio-kompanija na moguće gužve.
Prema njegovim rečima, Evropska unija je već ostavila mogućnost privremenog ublažavanja procedura u slučaju velikih zastoja, ali osnovna pravila ostaju na snazi. Zato očekuje da će najveći evropski aerodromi morati da povećaju broj zaposlenih i unaprede tehničku opremljenost kako bi ubrzali granične kontrole tokom letnje sezone.
Komentarišući stanje na turističkom tržištu, Seničić ističe da najveći izazov za putnike iz Srbije trenutno nisu administrativne procedure, već rast troškova putovanja. Kako navodi, povećanje cena smeštaja, avio-prevoza i usluga na popularnim destinacijama već je dovelo do slabijeg interesovanja za letovanja u odnosu na očekivanja turističkog sektora, dok su granične procedure imale znatno manji uticaj na odluku građana gde će putovati.
