Ubodi osa, pčela i stršljena tokom letnjih meseci mogu izazvati ozbiljne zdravstvene komplikacije, posebno kod dece, starijih osoba i hroničnih bolesnika. Toksikolog prof. dr Radomir Kovačević upozorava da se u najtežim slučajevima razvija anafilaktički šok, koji bez hitne medicinske pomoći može imati i fatalan ishod.
Nakon dva smrtna slučaja u Beogradu koja se dovode u vezu sa ubodima osa, toksikolog prof. dr Radomir Kovačević upozorio je da ubodi pčela, osa i naročito stršljena mogu predstavljati ozbiljnu opasnost po zdravlje, posebno za decu, starije osobe i građane koji već boluju od hroničnih bolesti.
Kako je izjavio za Tanjug, upravo ove kategorije stanovništva imaju manju sposobnost organizma da se izbori sa otrovom koji insekti ubrizgavaju prilikom uboda, zbog čega je kod njih rizik od razvoja teških alergijskih reakcija i anafilaktičkog šoka znatno veći.
Kovačević podseća da su pčele izuzetno važne za oprašivanje biljaka i očuvanje ekosistema, ali naglašava da njihovi ubodi, kao i ubodi osa i stršljena, mogu izazvati ozbiljne posledice kod osetljivih osoba.
– Tokom godina bilo je više slučajeva sa smrtnim ishodom nakon uboda ovih insekata. Posebno su opasni stršljeni, koji su najveći među njima i čiji ubod može izazvati veoma burnu reakciju organizma – rekao je Kovačević.
On objašnjava da se tokom leta broj osa i stršljena naglo povećava, jer ih privlače zrelo voće, povrće i slatki napici, pa su slučajni susreti sa ljudima mnogo češći nego u drugim delovima godine.
Za razliku od uboda komaraca, ubodi ovih insekata mogu izazvati snažno lokalno zapaljenje, otok i bol, ali i mnogo ozbiljnije sistemske reakcije koje zahvataju čitav organizam.
Najopasnija komplikacija je anafilaktički šok, koji se može razviti veoma brzo i manifestuje se otežanim disanjem, oticanjem jezika i grla, padom krvnog pritiska, gubitkom svesti i zastojem disanja. U takvim situacijama neophodna je hitna medicinska pomoć.
– Kada se javi gušenje ili osećaj stezanja u grlu, to je znak da je reakcija zahvatila ceo organizam. Tada nema čekanja – osoba mora odmah da bude prevezena u najbližu zdravstvenu ustanovu – naglasio je toksikolog.
Prema njegovim rečima, deca su posebno ugrožena jer njihov imunološki sistem još nije u potpunosti razvijen, dok kod starijih osoba prirodna odbrana organizma slabi sa godinama, što povećava rizik od teških komplikacija.
Govoreći o prvoj pomoći, Kovačević savetuje da se, ukoliko je moguće, utvrdi da li je u pitanju ubod pčele, ose ili stršljena, jer ta informacija može pomoći lekarima u izboru odgovarajuće terapije.
Do dolaska kod lekara preporučuje se stavljanje hladne obloge na mesto uboda kako bi se ublažili bol i otok. Osobe koje znaju da su alergične na ubode ovih insekata trebalo bi da sa sobom imaju propisanu hitnu terapiju i da odmah pozovu Hitnu pomoć ukoliko primete simptome poput otežanog disanja, vrtoglavice ili naglog oticanja lica i vrata.
Stručnjaci ističu da se tokom boravka u prirodi preporučuje izbegavanje naglih pokreta u blizini osa i stršljena, nošenje odeće svetlijih boja, pokrivanje hrane i pića na otvorenom, kao i poseban oprez u voćnjacima, parkovima i na izletištima gde je prisustvo ovih insekata tokom leta najizraženije.
M. T.
Foto: Tanjug/shutterstock.com/Wirestock Creators, ilustracija
