Finale prvenstva za košarkaše do 20 godina donelo je veliku tugu za srpsku košarku, pošto su Orlići u meču za zlato poraženi od Slovenije (65:84), nakon što su potpuno podbili lideri našeg tima.
Kada se prašina slegne, srebrna medalja oko vrata srpskih košarkaša svedočiće o velikom uspehu i kontinuitetu talenta koji naša zemlja poseduje. Međutim, trenutak nakon finalne sirene u Sloveniji donosi samo žal za propuštenom prilikom. Domaća selekcija prikazala je vrhunsku košarkašku partiju, dok je Srbija izgledala energetski ispražnjeno i taktički pročitano. Nedostatak vremena za odmor sigurno je uticao na svežinu, ali se mora odati priznanje protivniku koji je zatvorio sve prilaze svom košu i izolovao Džepinu, Lučića i Bošnjakovića, nateravši druge igrače da rešavaju napade pod ogromnim pritiskom.
Početak meča obilovao je nervozom sa obe strane, što je i očekivano za utakmicu koja donosi titulu šampiona Starog kontinenta. Ipak, kako je vreme odmicalo, Slovenija je pronalazila rešenja preko Vita Hrabara i Marka Pađena, koji su majstorski koristili svaku pukotinu u našoj odbrani. Najveći problem Srbije bio je zagrađivanje sopstvenog reketa; Menic je bio nerešiva enigma za Bundala i Šojića, obezbedivši svom timu ogroman broj drugih šansi iz ofanzivnih skokova. Naš tim je pred sam odlazak na veliki odmor imao priliku da uhvati priključak, ali je usledila serija grešaka koja je domaćinu donela mirnih plus devet. U nastavku utakmice, umesto konsolidacije, gledali smo ekipu koja je polako gubila veru u preokret. Trojke Pađena i Bolhara ugasile su i poslednju nadu, a svestrani doprinos Tofoskog i Stanojevića bio je nedovoljan da se izbegne ubedljiv poraz. Orlići se vraćaju kući sa srebrom, koje ostaje veliki zalog za budućnost, ali i škola da se u finalima mora igrati sa znatno više energije i fokusa.
M.M.
