Domaća poljoprivreda ove godine beleži snažne rezultate, ali proizvođači i dalje vode bitku sa tržištem. Dok pšenica i voće donose optimizam, pitanje otkupnih cena ostaje ključno za ekonomsku računicu gazdinstava.
Žetva pšenice u Srbiji ulazi u završnicu, a prema prvim procenama Ministarstva poljoprivrede, prosečan prinos ove godine mogao bi da bude oko šest tona po hektaru, što se ocenjuje kao veoma dobar rezultat.
Ministar poljoprivrede Dragan Glamočić rekao je da se rezultati razlikuju od regiona do regiona, jer na rod utiču vremenski uslovi i kvalitet zemljišta.
Dobra žetva, ali tržište određuje zaradu poljoprivrednika
„Poljoprivreda je fabrika pod vedrim nebom. Imamo proizvođače koji ostvaruju prinose od deset, jedanaest ili dvanaest tona po hektaru, ali i one kod kojih je rod oko tri i po tone“, naveo je Glamočić.
Prema njegovim rečima, Banat je ove godine prošao nešto lošije zbog manjka padavina, ali ukupna slika pokazuje da je godina među rodnijima.
Kada je reč o otkupnoj ceni pšenice, koja se trenutno kreće između 19 i 20 dinara po kilogramu, ministar je istakao da država ne može administrativno da određuje cenu berzanske robe.
„Pšenica, kukuruz i ječam zavise od globalnog tržišta, velikih proizvođača poput Rusije, Ukrajine, zemalja Severne i Južne Amerike“, rekao je Glamočić.
On je dodao da poljoprivrednici imaju mogućnost skladištenja robe i čekanja povoljnijeg trenutka za prodaju.
Voće rodilo kao retko kada, ali veliki rod donosi i probleme
Prema procenama Ministarstva, gotovo sve voćne vrste ove godine imaju odličan rod.
Glamočić je rekao da se ne pamti sezona u kojoj su gotovo sve kulture, uključujući kajsiju i jabuku, bile u tako dobroj kondiciji.
Poseban rast zabeležila je višnja, čiji je rod, prema njegovim rečima, gotovo dvostruko veći nego prošle godine.
Ipak, veliki prinosi često znače i pad cena.
„Ne može istovremeno da bude rekordan rod i rekordno visoka cena. Kada je ponuda velika, tržište reaguje“, rekao je ministar.
Kao jedno od rešenja vidi veću preradu voća – proizvodnju sokova, džemova, rakije i drugih proizvoda sa dodatom vrednošću.
Malina ostaje najveći izazov
Iako se oko 90 odsto domaće maline izvozi, proizvođači i dalje ukazuju na probleme u organizaciji tržišta.
Glamočić je rekao da država ne može da određuje cenu, ali da radi na uređenju odnosa između proizvođača i otkupljivača.
Prema njegovim rečima, otkupna cena maline trenutno se kreće između 400 i 450 dinara po kilogramu.
„Naša malina jeste kvalitetna i zbog toga postiže višu cenu, ali ne možemo biti potpuno izolovani od svetskih tržišnih kretanja“, naveo je ministar.
Najavio je nastavak podrške kroz subvencije za protivgradne mreže i mere za finansiranje dubinskih bunara.
Više novca za podsticaje poljoprivrednicima
Ministarstvo je ove godine ubrzalo isplatu subvencija, rekao je Glamočić.
Prema njegovim podacima, ove godine isplaćeno je više od 77 milijardi dinara, dok je u istom periodu prošle godine taj iznos bio 49 milijardi dinara.
Trenutno su u toku isplate za tovna grla, a pripremaju se novi javni pozivi za investicione mere.
Govoreći o dugoročnom razvoju, Glamočić je istakao da je cilj veće ulaganje u preradu hrane, stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, kako bi domaći proizvodi imali veću vrednost na stranom tržištu.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Frolova_Elena/ilustracija
